ČOVJEK SE
DUHOVNO, TJELESNO, FIZIČKI,
ENERGETSKI, MATERIJALNO,
UZDIŽE I NAPREDUJE
KADA ČITA, PRIČA, SLUŠA,
RAZMIŠLJA SRCEM, S LJUBAVLJU,
O BOŽIJIM STVARANJIMA, DJELOVANJU
I NAMJERAMA SA ČOVJEKOM NA ZEMLJI

duhovnaizgradnja.com forum

 

posjetite i sajt Duhovna izgradnja

Ovo je forum javnog karaktera i na njemu svako može da iznosi svoja razmišljanja koja su u skladu sa pravilima foruma, ali autori sajta ne stoje iza pisanja drugih učesnika

Danas je 20 Nov 2017, 14:35

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 666 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 67  Sledeća
Autoru Poruka
PostPoslato: 26 Jan 2011, 19:33 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 01:12
Postovi: 296
goran je napisao:
Sasvim tačno: Carstvo Nebesko je u nama, tj. u svakom od nas.
Isus je rekao da je ON vrata i da nema drugih vrata osim njega, ali to uopšte nema veze sa tim da je bilo koja religija koja je navodno zasnovana na njegovom učenju jedina ispravna, ili da je jedini put.
"Jedinih ispravnih puteva" ima onoliko koliko i ljudi (i ne samo ljudi!), jer je ON u svima nama, i ono na što je Isus mislio je u stvari ovo: niko neće doći Ocu nego našavši ga U SEBI onako kako sam ga i ja našao, tj. kako ga je On našao, i UPOZNAVŠI GA onako kako ga je on upoznao.
I zato on i poziva da idemo za njim (i zove se prvim među, daj Bože, mnogom braćom), ali ne tako što ćemo oponašati njega, nego što ćemo sijediti njegov primjer, ali svako na SVOJ jedinstveni način.
Ne treba da budemo ničiji sljedbenici, nego tragaoci, da ne kažem tragači.


Carstvo Nebesko je u svakome od nas.
Sledeca prica to potvrdjuje.

Bio jednom jedan seljak koji je teško radio na njivi i uzdržavao porodicu. Jednog dana kroz um mu prođe misao da mora biti nešto što je vrijednije od ovoga što radi. I ko nekim čudom kraj njega bijaše nevidljivo biće koje je prepoznalo potencijal koji leži u tom čovjeku i odluči mu se pokazati. No, za svaki slučaj, uzeo je tijelo askete i materijalizovao se ispred seljaka. Čim ga je vidio seljak pade ničice ispred njega i pokloni mu se.

"O veliki Sadhako, molim te umilosti me i daj mi tehniku kako da spoznam višu svrhu?" reče seljak bez daha.

Asketa ga pogleda i reče: "Dobro. Daću ti tehniku koju ćeš redvno upražnjavati i s kojom ćeš upoznati višu svrhu života."

Asketa mu da tehniku i reče mu kako da je upražnjava i da dalje radi u polju kao što je radio i izdržava porodicu radom i da će ga milost života stići jako brzo i da će spoznati svrhu života i samim tim svoju svrhu.

I tako prođoše godine. Seljak je vrijedno radio u polju, prodavao proizvode u gradu i sa tim uzdržavao porodicu. Svaki dan je radio tehniku koju mu je dao Asketa i vremenom upoznavao dosta ljudi koji su također radili neke svoje tehnike i imali učitelje. Svako malo je čuo kako se neko zamonašio ili je otišao na Himalaje ili da je napustio život kakav je vodio. Vremenom i sam je postao ubijeđen da on sam mora napustiti život koji je vodio u potrazi za Probuđenjem i spoznajom i polako je smišljao način kako da to saopšti porodici.

Njegove misli i emocije došle su do nematerijalnog bića koje se ponovo materijalizovalo ipred njega, ali bez cilja da utiče previše na njegovu odluku. Tako da je izabrao tijelo putujućeg monaha.

Pokusao je na vrata i seljak mu ih je otvorio. Kada je ugledao monaha požuri u kuću da mu udjeli milostinju, kao što su nalagala pravila. No, monah to ne htjedoše uzeti. Zamiolio ga je da ga pusti u kući da malo propričaju. Kada su sjeli monah mu reče da je ugledao znak iznad njegove kuće koji je morao sljediti i koji mu je rekao da je u toj kući veliki mudrac. Naravno seljaku bijaše drago zbog toga znaka iako ga sam nikada nije ugledao.

Monah uvidjevši da je njegova hvala pogodila cilj, zapita seljaka: "Koja je tvoja praksa, dobri čovječe, što radiš i kako to radiš?"

Seljak mu reče kako mu je njegov učitelj dao tehniku meditacije i kako ne smije da puno priča o tome, ali mu ukratko objasni što je to što radi ne iznoseći detalje. I kako se njegove spoznaje produbljuju te da je odlučio da se povuče i napusti porodicu i nađe svog učitelja kako bi mu se pridružio.

Monah mu reče: "Nije tvoj učitelj tamo negdje, on je tu sa tobom. Duboko u tebi. I ne želi da ideš bilo gdje jer cilj si ti sam sebi. Sve što tražiš je baš ovdje i sada. I ne moraš to tražiti na nekom drugom mjestu."

No seljaku to ne dade mira i on reče monahu: "Slušaj valjda ja znam što je najbolje za mene. Moje prakse su mi podigle svijest i ja sada znam da moram da napustim sve i da odem u potragu za mojim učiteljom i da mu se poklonim i služim ga vječno. To je ono što sam odlučio i što osjećam da je najbolje za mene."

Vidjevši da seljak misli da je u pravu monah odluči da se povuče i pusti ga njegovim utiscima da ga vode i da prođe obuku na teži način. Pozdradio se sa njim i na izlasku mu dao blagoslov da što prije nađe ono što traži.

Drugi dan seljak je donio odluku i saopštio je porodici. U kući nastade kuknjava i zapomaganje. No, nije se obazirao na to. Pokupio je par komada odjeće i nešto hrane i zaputio se na put.

Obišao je sva svetilišta za koje je znao ili čuo, svratio u ašrame na svom putu, upoznao se sa mnogim tragaocima i učiteljima, ali nije nalazio svo učitelja koji ga je inicirao.

Polako su prolazile godine i on je bio sve manje ubijeđen da je njegov učitelj uopšte živ. Te naposljetku odluči da se vrati kući žalostan i tužan.

Kada je došao na vrata kleknuo je i molio ih da mu oproste što ovi i učiniše i prihvatiše ga nazad da živi i radi sa njima.

Ono što je primjetio da su svi meditirali i bavili se poslom koji su radili, da su svi ukučani bili radosni i otvoreni prema njemu. Te naposljetku upita ženu o čemu se radi.

"Kada si otišao, onaj monah se vratio da proba da te odgovori od ludosti koju činiš i pošto te nije našao proveo je sa nama nekoliko dana pomagajući nam da se prilagodimo na novonastalu situaciju. U tih par dana, na neki čudan način djelovao je na sve nas. I mi smo odlučili da prihvatimo učenje koje je on učio i da tražimo njegovu milost da nas udostoji toga. I on je pristao. Dao nam je tehnike, učenje i rekao da je probuđenje baš tu gdje smo sada, i da je ono dostupno. Da ne trebamo ići bilo gdje, tražiti bilo kakvog učitelja jer ono što želimo je u nama, kao što je u svakom učitelju i svakom čovjeku oko nas. I da svakodnevni život prihvatimo kao najbolju praksu. Poslušali smo ga i vremenom se to pokazalo tačnim. Kao što vidiš živimo lagodno i ljepo, imamo sve što nam treba i naš rad u polju ne zahtjeva više od dva tri sata rada. Možemo platiti one koji žele da rade i oni nam pomažu u obrađivanju polja. Svakim danom smo imali sve više. Svakim danom i svakom meditacijom spoznavali smo da smo mi ti koji određuju svoje unutrašnje stanje i svoj svakodnevni život. Taj isti monah nas je posjetio nakon par godina i dao nam upute kako da materijalizujemo sve što želimo da živimo kao dodatak načoj praksi meditacije. Od tada sve ide nabolje i svi četvero smo doživjeli ono za čim si ti otišao u potragu." reče mu žena.

Seljak se osjeti tužnim što nije poslušao monaha i zamoli ih za oprost i da mu dopuste da radi u polju kao običan radnik za koji će biti plačen onako kako oni plačaju ostale radnike. Iako žena nije htjela to, ipak je prečutala i dopustila mu njegovu želju.

Seljak je počeo da radi i upražnjava dalje svoju sadhanu i svakim danom osjećao se novijim, svježijim i da je baš tu gdje želi da bude.

Nakon par mjeseci ispred njega se pojavi onaj monah.

"O, vratio si se" reče mu radosno. No seljak nije smio da ga pogleda u oči zbog sramote koju je osjetio. "Ne mora te biti sramota, samo si trebao da spoznaš da je sve što tražiš u tebi, ne na Himalajima ili ašramima i da to ne mora biti tvoja karma."

"Molim te poduči me. Poduči me da sebe prihvatim ovakvim kakav jesam. Znam da neću doživjeti probuđenje jer ga nisam zaslužio i da sam na sebe navukao lošu karmu."

Monah ga pogleda i reče: "Niti si navukao karmu, niti si nedostojan za probuđenje. Ono nema veze sa tvojim umom i tvojim željama. [Ono je tu u svakom momentu, samo tebe nema da bi to uvidio. Ti Jesi što god činio i sve je odraz tebe. Svaka misao, svaka emocija, sve pokazuje tebe u svakom monetu. I zato ti nemam što dati, sem ovoga. Probuđenje nije ništa što je različito od tvog ja koji je prisutan u tebi sada i koji se pokazuje kao neko ko nije sklon promjeni jer ono je posmatrač. Ono je Svijest koja me vidi, koja me doživljava, koja me sluša i koja samnom priča. Ono je sveprisutno u svakom momentu i ti si je svjestan samo što ne znaš kamo da gledaš. U stvari bilo bi pogrešno reči da to nisi ti, jer to Jesi ti u svakom momentu života, u svakom udahu i izdahu i svakom pokretu Ti Jesi ta Svjest."

U tom momentu pokraj njih dvoje prođe zmija i seljak zamahnu motikom da je prepolovi. I dok je podizao motiku spremajuđi smrtonostni udarac on shvati. Spozna sebe. Suze mu krenuše na oči.

"Potrošio sam cijeli život, prošao cijeli svijet u potrazi sa sobom i na kraju sebe nađem u onom što sam nabolje radio, na istom polju na kojem sam odrastao i sa kojeg sam otišao." Spustio je motiku i okrenuo se ka monahu, a umjesto njega stajao je Asketa nasmijan i svjetlom okružen. Seljak mu se poklonio.

"Idi sada svojoj porodici, idi i uživaj u onom što jesi. Trenutak spoznaje koji si imao moraš produbiti i konkretizovati u životu. A tvoja porodica i prijatelji će biti najbolje ogledalo tvog dostignuča. Cijeli život će ti postati ogledalo u kojem ćeš sebe prepoznavati i shodno tome upoznavati. Nemam šta više da ti dam. Sem svoje milosti da probuđenje produbiš do kraja."

Kako je to rekao, ponovo je nestao ostavljajući seljaka da napokon iživi ono što jeste baš tu gdje se nalazi.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 26 Jan 2011, 20:10 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
Super je priča. Izdvojio bih ovaj dio

Alset je napisao:
Monah mu reče: "Nije tvoj učitelj tamo negdje, on je tu sa tobom. Duboko u tebi. I ne želi da ideš bilo gdje jer cilj si ti sam sebi. Sve što tražiš je baš ovdje i sada. I ne moraš to tražiti na nekom drugom mjestu."

No seljaku to ne dade mira i on reče monahu: "Slušaj valjda ja znam što je najbolje za mene. Moje prakse su mi podigle svijest i ja sada znam da moram da napustim sve i da odem u potragu za mojim učiteljom i da mu se poklonim i služim ga vječno. To je ono što sam odlučio i što osjećam da je najbolje za mene."

Vidjevši da seljak misli da je u pravu monah odluči da se povuče i pusti ga njegovim utiscima da ga vode i da prođe obuku na teži način.


Ovo nam pokazuje da ne trebamo odbacivati nove objave i nova duhovna učenja samo zato što se slijepo držimo nekih starih ili bolje rečeno slijepo se držimo našeg uskog shvatanja starih objava i mislimo da se na to ništa ne može dodati pa sve novo odbacujemo.

Novi učitelj zapravo može biti naš stari učitelj u novom ruhu i nova objava može biti stara objava koja je sada malo proširena i prilagođenija vremenu u kojem živimo, duhovnom nivou koji sada imamo i onom koji tek treba da probudimo.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 05 Feb 2011, 19:21 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
INDIJANSKI ETIČKI KODEKS



1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli često. Veliki Duh će slušati, samo ako ti govoriš.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.

3. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj - drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s poštovanjem i čestitošću.

5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.

6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.

7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na licno izražavanje.

8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time saljes u univerzum vratiće ti se višestruko.

9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.

11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je do naše svetovne porodice.

12. Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.

13. Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.

14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.

15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno Ja, Duhovno Ja, Emocionalno Ja, i Telesno Ja. Sva treba da budu jednako snažna, čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti, da izlečiš emocionalne rane.

16. Donosi svesne odluke, kao šta ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.

17. Poštuj privatnost i licni prostor drugih . Ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.

19. Poštuj tuđa verska opredjeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.

20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanju milostinje.

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Feb 2011, 13:03 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
Slika




Jedna sretna obitelj živjela je u kući na rubu grada. jedne je noći u kuhinji izbio požar.
Dok se vatra rasplamsavala, roditelji i djeca istrčali su iz kuće. Iznenada su u paničnom strahu otkrili da nema najmlađeg člana obitelji, petogodišnjeg dječaka. On se, uplašen vatrom i zbunjen gustim dimom popeo na kat.
Što da rade? Otac i majka ...su se očajnički gledali, dvije su sestre počele vikati. Vratili su se u kuću zahvaćenu vatrom bilo je nemoguće... Vatrogasci još ne bijahu stigli.
Iznenada, gore u potkrovlju, otvori se prozor. Dječak proviri i stade vikati: "Tata! Tata!" Otac priđe i poviče: "Skoči!"
Dječak je pred sobom vidio samo vatru i crni gusti dim, a kad je čuo glas odgovorio je: "Tata, ja te ne vidim..."
"Vidim ja tebe, slobodno skoči!" vikao je otac. Dječak je skočio i začas se, živ i zdrav, našao u snažnom očevu zagrljaju.

Priča ističe pouzdanje koje treba imati naša molitva. Dijete na prozoru kuće koja gori - zar to nije slika Covjeka pred Bogom? Kad se nađe u opasnosti, on može čuti kako mu se Bog obraća: "Pouzdaj se u mene, baci se u moje ruke." Covjek je često u napasti da odgovori:"Oče, ja te ne vidim..." Naš hod zemljom je zamracen, no Bog nas vidi i to je najvažnije. Bog nas nikad ne ostavlja, ni na trenutak. On nas drži za ruku i onda kada mi toga nismo svjesni.

Bruno Ferrero

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Feb 2011, 13:07 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
Lijepa priča :)

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Feb 2011, 13:09 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
Evo jos jedne lijepe :)




Sjedim na ljetnoj terasi slastičarnice u prometnoj ulici u središtu grada. Za stolom na drugom kraju terase sjedi dvoje djece i s velikim zadovoljstvom u velikim zalogajima grabi sladoled iz svojih vrhom napunjenih čaša. Uz njih sjedi ozbiljan muškarac, vjerojatno njihov otac. Pred sobom drži širom rastvorene novine i ...s naglašenom pažnjom čita nešto, barem za njega, osobito važno. Uto pločnikom uz terasu nailazi neki čovjek i, bez prethodnog upozorenja, naglim pokretom istrgne muškarcu novine iz ruku. Muškarac se na čas silno zapanji, ali već sljedećeg trenutka obojica prasnu u smijeh te se srdačno pozdraviše.

Otkuda ti ovdje? - upita čovjek mu­škarca koji je čitao novine.

Evo - reče on. - izveo sam djecu na sladoled. A ja malo čitam novine.

Čovjek ga je nekoliko trenutaka pro­matrao. I, dok je polagano slagao novine i odlagao ih na stol, upita:
- A zašto si ti, onda, uopće s njima? Muškarac za stolom se s nelagodom
osmjehne. Htjede nešto odgovoriti, ali ga, prije nego je našao pravu riječ, čovjek koji je bio naišao pozdravi i ode. Muškarac je neko vrijeme zbunjeno sjedio i promatrao djecu koja su još uvijek bila zaposlena oko sladoleda. Potom pruži ruku prema no­vinama, ali, prije nego što ih je dohvatio, povuče ruku k sebi, gotovo kao da se opekao. Osmjehne se te počne nešto govoriti djeci. Djeca sa zanimanjem podigoše pogled sa sladoleda i među njima poteče živ razgovor.
Dok sam ih promatrao pitao sam se kako se ja odnosim prema vremenu koje provodim sa svojima. Pitao sam se što sam sve spreman utrpati u isti trenutak, kako ništa ne bih propustio. I što sve pobrkam u nastojanju da uštedim vrijeme. Koliko vremena proigram štedeći ga.
Jer bit će da je u čaši dječjeg sladoleda sadržano mnogo više istine nego i u naj­debljim i najozbiljinim novinama. I da čovjek životu i svijetu može mnogo više dodati svojim odnosom prema dječjem sladoledu nego prema novinama. Ono najvažnije uvijek se događa u prostoru između očiju čiji su se pogledi susreli. I zbog toga nije dobro gledati mimo očiju onih s kojima čovjek živi, s kojima se susreće. Nije dobro propuštati neponovljive trenutke. Istina, može se zbog toga dogoditi da čovjek nema uvida u sve što se u svijetu zbiva. Ali to je posve zanemarivo ako čovjek ima uvida u dušu onih koje voli. Ako može doticati sreću u njima. Biti s njima ista sreća.
Kada se muškarac spremao da zajedno s djecom pođe, osvrne se s nelagodom oko sebe da provjeri je li tko uočio što se zbilo.
Njegov pogled padne i na mene, ali ja sam se pričinjao kao da ništa ne primjećujem. Poželio sam mu reći da se sve to nije zbivalo samo njemu, ali nisam znao kako bih to učinio. Jer upravo je bio završio jedan važan sat životne škole, i svatko tko je bio spreman razumjeti što se dogodilo, mogao je biti na dobitku.


Stjepan Lice

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Feb 2011, 13:16 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
" Skupljajte blago na nebu. Gdje vam bude blago, tamo će vam biti i srce! " :angel:



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


Ličnost koju formiramo tokom odrastanja, ono što zovemo JA, postavlja nas na prvo mesto nama samima. Skoro uvek ćemo prvo pogledati sopstveni interes pa tek onda interes drugih. Jaka ličnost, jak ego, nam ne dozvoljava da shvatimo jedinstvo u kome živimo, jedinstvo u kome postoji samo zajednički interes a ne i interes ...pojedinca. Cela ...planeta funkcioniše po principu zajedničkog delovanja a ne pojedinačnog delovanja. Naravno, ako razložimo zajedničko delovanje na particije, možemo doći do pojedinačnog delovanja, medjutim, pojedinačno delovanje ne može uspešno da funkcioniše bez delovanja drugih. Pokušaću da objasnim primerom: Ustajete rano za posao, budi vas časovnik (neko je taj časovnik izumeo i proizveo). Krećete na posao i treba vam prevozno sredstvo pa pozivate taksi službu ili čekate autobus na stanici (neko je proizveo to vozilo a vozač koji vas vozi je morao da ustane dosta ranije pre vas da bi bio spreman da vas vozi). Pre posla svraćate u pekaru po doručak (pecivo je neko morao da spremi i to tako što je ustao ranije da bi ono bilo sveže spremljeno za vas)...itd. Možemo se složiti da su svi oni koji su nam omogućili lakši odlazak na posao sve to učinili da bi oni sami zaradili za život ali ako pogledamo sa druge tačke gledišta, da nije bilo njih, nama bi ovaj odlazak na posao bio dosta otežan, zar ne?! Kada pogledate mandarinu, da li u njoj možete da vidite veliki trud koji je uložen od strane velikog broja ljudi da se te mandarine posade, održavaju tokom rasta, uberu i donesu na tržište kako bi mi mogli da se osvežimo i unesemo vitamine?!
Jednostavno, svi zavisimo jedan od drugih. Mnogi ljudi, naročito oni koji poseduju veliko uvažavanje od drugih, vrlo često umeju da smatraju da su drugi tu zbog njih, pa takvi ljudi vrlo retko osećaju zahvalnost prema drugima. Istina je da je većina ljudi tu gde jeste zbog samih sebe ali pogledano sa šire tačke gledišta, tačke u kojoj ne dominara svest ega - tu smo gde smo da bi obezbedili normalan sistem funkcionisanja društva.

Ako sad to znamo, da li možemo da osetimo zahvalnost prema svim tim ljudima? Ali ne zahvalnost koju obično upućujemo zbog toga što smo naučeni da budemo kulturni i da kažemo ljudima: "Hvala", već zahvalnost koju osećamo duboko u svom srcu jer smo svesni koliko jedni drugima pomažemo - koliko jedni drugima značimo?! Na početku izlaganja sam rekao da ova reč "hvala" može promeniti mnogo toga - kako? Pođimo od nas samih. Svesno izgovaranje reči zahvalnosti: "Hvala", pod uslovom da je zahvalnost izgovorena iz dubine našeg srca, utiče na širenje svesti što ustvari jeste jedan vid duhovnog usavršavanja. Jedna ovako prosta reč služi kao odlična duhovna vežba. Ona širi svest čime ego počinje da gubi snagu nad nama samima. Sa druge strane, ovako izgovorena reč povoljno utiče na onoga kome je upućena. Bez obzira u kakvom stanju bila osoba kojoj je zahvalnost upućena, posle pažljivo izgovorenih reči zahvanosti sa naše strane, moći ćete da uočite osmeh na licu te osobe i popravljanje raspoloženja. Ta osoba će se osetiti puno bolje jer će postati svesna toga da vam je učinila nešto što je vama značilo. Duboko u sebi, ispod našeg debelog sloja ega, svi imamo prirodno urođenu potrebu da činimo dobro drugima - ali zbog preokupiranosti nama samima, vrlo često to ne možemo da uočimo. I na kraju, pošto se rastanemo sa osobom kojoj smo uputili reči zahvanosti i ostavimo je u dobrom raspoloženju, ta osoba će dobiti želju da učini još nekom nešto dobro pa će tako pri prvom sledećem kontaktu sa nekim biti dosta ljubaznija i pažljivija. Na ovaj način, naša reč zahvalnosti će proširiti pozitivnu energiju i van našeg okruženja. Kao što sam rekao, ceo sistem je povezan, tako da možemo da očekujemo i da nam se ta energija kasnije vrati kada budemo bili u kontaktu sa nekim drugim.

Svet uvek samo reflektuje naše raspoloženje. Onakvi smo kakve su na misli." ...



Vlada Simic

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Feb 2011, 18:28 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
Nemirna duša je napisao:


Usput rečeno,Elena jel to avatar onog lika iz Narnije? ;)

aha. Susan Pevensie. :) Nisam gledala film ali imam osjecaj da Susan i ja dosta toga zajednickog imamo. :D

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 17 Feb 2011, 15:48 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 17 Sep 2010, 11:16
Postovi: 4219
Gospodin je poučavao ugalvnom u prispodobama i pričama. Netko upita jednog od njegovih učenika:" odakle mu te prispodobe i priče?"
"Od Boga", uzvrati učenik.
"Učini li te Bog iscjeliteljem, on će ti poslati pacijente; učini li te učiteljem, poslat će ti učenike; pozove li te u službu naviještanja, dat će ti priče."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Indijanski poglavica Buffalo Child-Dugo Koplje sjećao se svoga djetinjstva i pripovijedao: " Kad sam bio dječak, Indijanci nisu voljeli mnogo govoriti... Ponekad smo satima sjedili u šatoru a da ne bismo izgovorili ni riječ, a ipak smo se radovali jedni drugima. To je bio naš običaj i mi smo se u sebi osjećali dobro."
Korizma, vrijeme posta. To može također značiti, izaći na neko vrijeme iz neprestane kulise šumova, iz bujice informacija i praznih riječi. Možda tada staknemo sasvim nova iskustva...
Anthony de Mello govori o nekom vrlo zaposlenom državniku koji je na jednom od svojih putovanja potražio nekog učitelja duhovnog života i zamolio ga da mu sasvim kratko protumači bit religije. Učitelj mu obeća, da mu neće uzimati mnogo njegova dragocijenog vremena i da će mu smjesta dati izvješće, i to jednom jedinom riječi. Političar je napet očekivao tu značajnu riječ. Ona je glasila: TIŠINA:
Naša čežnja za mirom, za isključenjem, za odmorom znak je naše vlastite duše. Možda već jako dugo uzalud poziva na tišinu.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

"Ljubav je jedina stvar koja se deljenjem umnožava!" - sv. Vladika Nikolaj Žički

‎"Onome koji veruje objasnjenja nisu potrebna, onome koji neveruje nikakva objasnjenja nisu dovoljna." Thomas Aquinas

"Hiljadu sveca se moze upaliti sa jednom svecom a da se zivot svece to neuskracuje. Tako se ni radost ne trosi ako je pruzena drugima." Buddha

‎"Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osjećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju." Andrić


Neki se učenik požalio jednom svom učitelju: "Vi nam pričate priče, ali nam ne otkrivate njihovo značenje."
Odgovori mu učitelj: "Biste li bili zadovoljni da vam netko ponudi predhodno sažvakane plodove?
Nitko vam ne može uzeti to zadovoljstvo da sami tražite značenje što ga priča ima samo za vas. Ponajmanje učitelj."

Anthony de Mello

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Neki moderan čovjek zalutao u pustinji. Nemilosrdna sunčeva žega gotovo ga je ispila. Odjednom ugleda oazu
.- Fatamorgana, - mislio je - igra svjetla i zraka koji me želi zavarati. Približavao se oazi ali ona nije išćezavala. Vidio je datule, travu i stijene iz kojih je izvirala voda.
- To je, razumije se, fantazija glad...noga - razmišljao je - pa, jasno, sad čak čujem žuborenje vode. Halucinacija sluha! Kako je priroda nemilosrdna!
Skapao je u tim mislima i umro.
Sat kasnije našla su ga dva beduina. Reče jedan:
- Možeš li ti takvo što razumjeti? Datule mu rastu gotovo uz sama usta, a on pored samog izvora leži - skapao od gladi i žeđi!
- On je moderan čovjek - odgovori drugi beduin - nije vjerovao.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


Priča se da je neki kineski car htio osvojiti zemlju svojih neprijatelja i sve ih uništiti.
Kasnije je viđen kako sa svojim neprijateljima jede i šali se.
- Zar nisi htio neprijatelje uništiti? - pitali su ga
- Uništio sam ih, - odgovorio je, - Učinio sam ih svojim prijateljima!

_________________
The Call of Freedom
~ Sta mi vredi sad da letim kada nemam gde da sletim...~


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 17 Feb 2011, 16:39 
OffLine

Pridružio se: 25 Jan 2011, 13:06
Postovi: 257
“Хошеа, кад је он отишао да служи Бога, био је главар над племеном Нафталија и имао је четрнаест година. И тако продавши своју очевину и давши све сиромасима, он оде да буде ученик Хаггајев.
Хошеа је тако био запаљен милосрђем да би на све шта се од њега тражило рекао: “Ово ми је Бог дао за тебе, о брате; прихвати то зато!”
Из тог разлога је он ускоро остао само са два одијела, туником од грубог платна и огртачем од коже. Он је, кажем, продао своју очевину и дао је сиромасима, јер другачије ником не би било допуштено да се зове фаризејом.
Хошеа је имао Књигу Мојсијеву коју је читао с великом озбиљношћу. Једног дана Хаггај му рече: “Хошеа, ко ти је узео све шта си имао?”
Он одговори: “Књига Мојсијева”.
Десило се да је ученик оближњег пророка желио да иде у Јерусалем, али није имао огртача. Зато је он, чувши за милосрдност Хашее, отишао да га пронађе и рече му: “Брате ја бих да одем у Јерусалем да принесем жртву нашем Богу, али ја немам огртача, зато не знам шта да радим”.
Кад је ово чуо, Хашеа рече: “Опрости ми брате, јер сам починио гријех према теби: јер Бог ми је дао огртач да бих га ја дао теби, а ја сам заборавио. Па прими га, и моли Бога за мене”. Човјек вјерјући ово узе Хошеин огртач и оде. А кад Хошеа дође кући Хаггајевој, Хаггај рече: “Ко ти је одузео огртач?”
Хошеа одговори: “Књига Мојсијева”.
Хаггају је било драго да ово чује, јер је био опазио Хошеину доброту.
Десило је да су пљачкаши свукли сиромаха и оставили га голог. Нато Хошеа, видјевши га, скиде властити огртач и даде га оном што је био го; а сам је остао са малим комадом козје коже преко интимних дијелова. Кад он није дошао Хаггају, добри Хаггај је мислио да је Хошеа болестан. Тако он оде са двојицом ученика да га нађе: и они га нађоше умотаног у палмино лишће. Тад рече Хаггеј: “Реци ми сад, зашто ме ти ниси посјетио?”
Хашеа одговори: “Књига Мојсијева ми је одузела мој огртач, и ја сам се плашио доћи тамо без огртача”. Нато му Хаггој даде други огртач.
Десило се да је млад човјек, видећи Хошеу како чита Књигу Мојсијеву, заплакао и рекао: “Ја бих такође учио да читам кад бих имао Књигу”. Чувши ово, Хошеа му даде Књигу говорећи: “Брате, ова књига је твоја; јер, њу ми је Бог дао да бих је ја дао оном ко буде плачући желио књигу”.
Човјек му повјерова и прихвати књигу".
“Био један ученик Хаггајев близу Хошее; и он желећи да види је ли његова властита књига добро написана, оде да посјети Хошеу и рече му: ”Брате узми своју књигу, да видимо је ли иста као моја".
Хошеа одговори: “Узета је од мене”.
“Ко ти ју је одузео?”, упита ученик.
Хошеа одговори: “Књига Мојсијева”. Чувши ово други оде код Хаггаја и рече му: “Хошеа је полудио, јер он каже да му је од њега одузела Књигу Мојсијеву Књига Мојсијева”.
Хаггај одговори: “Кад би дао Бог, о брате, да сам ја луд исто тако, и да је сав луди свијет као Хошеа!”
Сиријски пљашкаши, нападнувши земљу Јудеју, ухватише сина сироте худовице, која је једва становала крај горе Кармел, гдје су пророци и феризеји боравили. Десило се да је, кад је Хошеа изишао да сијече дрва, срео жену која је плакала. Нато он одмах поче да плаче; јер кад год је он неког видио да плаче, он је плакао, а кад год би видио да се неко смије, смијао се. Хашеа онда упита жену испипавајући разлог њеног плакања и он му рече све.
Тад рече Хошеа: “Дођи сестро, јер Бог хоће да ти да твог сина”.
И они обоје одоше њима у Хеброн, гдје се Хашеа продао и дао новац худовици, која, не знајући како је он добио новац, прими га и откупи сина.
Онај који је купио Хошеу, одведе га у Јерусалем гдје је имао боравиште, не знајући Хошеу.
Хаггај, видећи да се Хошеа није вратио, остаде ожалошћен. Нато му анђео Божји рече како је он био узет и одведен као роб у Јеруслем.
Добри Хаггај, кад је чуо ово, заплака као што плаче мајка због одсуства свог сина. И позвавши два ученика он оде у Јерусалем. И вољом Божјом, на улазу у град он срете Хошеу који је био натоварен хљебом да га однесе радницима у газдином винограду.
Препознавши га Хаггај рече: “Сине како ти да си заборавио свог старог оца, који те жалећи тражи?” Хошеа одговори: “Оче био сам продат”.
Тад рече Хаггај у бијесу: “Ко је тај биједник који те је продао?”
Хошеа одговори: “Нека ти Бог опрости, о мој оче, јер онај који ме је продао је тако добар, да ако он не би био на свијету, нико не би постао свети”.
“Ко је онда он?”, рече Хаггај.
Хошеа одговори: “О оче мој, то је била Књига Мојсијева”.
Тад добри Хаггај оста као изван себе и рече: “Да Бог да, мој сине, да Књига Мојсијева прода мене такође са мојом дјецом, као што је продала тебе!”
И Хаггај оде са Хошеом кући његовог господара, који, кад је видо Хаггаја рече: “Благословљен нека је наш Бог које је послао свог пророка у моју кућу”, и он потрча да му пољуби руку.
Тад рече Хаггај: “Брате, пољуби руку свог роба којег си купио, јер он је бољи од мене”. И он му исприча све шта је било; нашто господар даде Хошеи његову слободу.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 666 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 67  Sledeća

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Prevod - www.CyberCom.rs