ČOVJEK SE
DUHOVNO, TJELESNO, FIZIČKI,
ENERGETSKI, MATERIJALNO,
UZDIŽE I NAPREDUJE
KADA ČITA, PRIČA, SLUŠA,
RAZMIŠLJA SRCEM, S LJUBAVLJU,
O BOŽIJIM STVARANJIMA, DJELOVANJU
I NAMJERAMA SA ČOVJEKOM NA ZEMLJI

duhovnaizgradnja.com forum

 

posjetite i sajt Duhovna izgradnja

Ovo je forum javnog karaktera i na njemu svako može da iznosi svoja razmišljanja koja su u skladu sa pravilima foruma, ali autori sajta ne stoje iza pisanja drugih učesnika

Danas je 20 Nov 2017, 14:31

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 64 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 3, 4, 5, 6, 7
Autoru Poruka
PostPoslato: 12 Apr 2016, 12:55 
OffLine

Pridružio se: 10 Feb 2014, 23:19
Postovi: 10
Богочовек Христос је победио смрт. Чиме? - Својим васкрсењем.
И том победом решио проклети проблем смрти; решио га не теориjски, не апстрактно, не априористички,
већ догађајем, доживљајем, фактом, историjским фактом васкрсења свог из мртвих.

Нема догађаја, не само у Еванђељу већ и у историји рода људског, који је тако силно, тако убедљиво,
тако непоречно посведочен као васкрсење Христово.
У целокупној својој историској стварности и моћи, хришћанство је засновано на факту васкрсења Христовог.
Својом свепобедном силом оно је наметнуло себе за центар хришћанства.
Ако се хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај - васкрсење Христово.
Ако хришћанство има почетак у времену, онда оно почиње не од Витлејема већ од Васкрсења.
Темељ хришћанства је васкрсење Христово. To је основни факт; не пође ли се од њега,
не може се одгонетнути загонетна личност Исуса Назарећанина.
Васкрсењем својим Господ Христос је објаснио свету Себе, своју Богочовечанску личност.
До васкрсења свог Он је учио о вечном животу, али је тек васкрсењем доказао да је Он заиста живот вечни.
До васкрсења свог Он је учио људе победи над смрћу, али је тек васкрсењем победио смрт и дао људима силе да и они
побеђују смрт и у души и у телу свом. Једном речју: целокупно учење Христово тек у васкрсењу Његовом добија своју опитну,
експерименталну потврду и објашњење.

Без васкрсења Христовог хришћанство се апсолутно не може објаснити. Молим вас, чиме ћете објаснити
неустрашиву проповед Апостола о васкрслом Христу, оних Апостола који су се, поражени и поплашени голготском
смрћу Христовом, кукавички били разбегли од Њега? Чиме ћете објаснити, чиме? - Једино васкрсењем Христовим.
Да је Христос умро, а не и васкрсао, с правом пита свети Златоуст - ко би се усудио да Га проповеда као Бога
и Спаситеља? Ко би за Њим пошао, ко у смрт за Њега ишао? Да Христос није васкрсао, ко би Апостоле,
те немоћне очајнике и преплашене бегунце, одушевио да проповедају једнога мртваца; и какву су награду могли
очекивати од мртваца, какву почаст? Та они су побегли од Њега живога чим је био ухваћен; a после смрти Његове
зар би они могли стајати онако смело за Њега, да Он није васкрсао? He, не! Они нису могли ни смели
измислити васкрсење Христово да се оно није десило. Много пута Спаситељ им је за живота свог говорио о свом васкрсењу,
али они од свега тога нису ништа разумели. Стога, да Христос није васкрсао, они би, гоњени од целог народа,
протеривани из града у град, морали најзад одустати од Њега и престати да шире гласове о некаквом васкрсењу Његовом.
Да се васкрсење Христово није стварно десило већ да су га измислили Апостоли, у шта би се они могли уздати
проповедајући једну такву измишљотину? Да ли у силу своје речи? Та они су били врло неуки људи.
Да ли у богатство? Та они нису имали ни торбе, ни штапа ни обуће. Да ли у знатност порекла?
Та они су били сиромашни, и рођени од сиромашних. Да ли у знаменитост завичаја? Та они су долазили из незнатних села.
Да ли у своју многобројност? Та њих је било свега једанаест. Да ли у обећања Учитељева?
Али, да Он није васкрсао, онда ни остала обећања Његова не би за њих била веродостојна.
И како би они могли укротити народни бес? Када се храбри Петар од страха одрекао Христа пред служавком,
и сви остали, видевши Га везана, кукавички разбегли, како би онда они смели помислити да иду у све крајеве света
и свуда усађују измишљену проповед о васкрсењу? Када се један препао од служавке, а остали и од самог погледа на узе,
како су се онда они могли одржати пред царевима, владарима и народима, где су мачеви, ужарени казани, усијане пећи,
безбројне врсте свакодневне смрти, како ако не тако што их је божанском силом својом крепио васкрсли Господ Христос?
Да, да, све је то чинила сила васкрслога Богочовека. Но, без васкрсења Христовог се не би могло
објаснити не само апостолство Апостола већ ни мучеништво Мученика, ни исповедништво Исповедника,
ни светитељство Светитеља, ни чудотворство Чудотвораца, ни вера верујућих, ни љубав љубећих,
ни нада надајућих, нити икоји хришћански подвиг. Да вера хришћанска није вера васкрслог, и стога вечно живог
и животворног Богочовека Христа, ко би кроз толике векове милионе и милионе људи одушевљавао на веру у Христа,
на љубав према Њему, на живот у Њему, и водио их кроз свете еванђелске врлине и подвиге?
Једном речју: да није васкрсења Христовог, хришћанства не би било..

Ава Јустин (Поповић)


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 12 Apr 2016, 19:36 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
Vjerujem da je Hrist vaskrsao iz mrtvih. Ali ako pod vaskrsenjem misliš samo na ustajanje tijela ih smrtnog stanja tada Hrist čak nije prvi vaskrsli. Lazar je vaskrsao prije Hrista. Vaskrsli su još neki za vrijeme Hristovog života. A bilo je sličnih slučajeva i još ranije, u Starom Zavjetu.

Ali Hrist je to učinio za sebe a Lazar i ostali nisu. Lazar je podignut intervencijom drugoga, nekoga ko je imao tu moć i silu. Ali da li je Lazar dobio vječni život? Čemu je služilo njegovo vaskrsenje? Ako je vaskrsenje kakvo ga tumačiš finalni cilj, ako je ustati iz groba finalni cilj, da li je Lazar onda to dostigao? Da li bilo šta u Novom Zavjetu upućuje na to da je Lazar to postigao? Gdje se uopšte Lazar negdje kasnije spominje u Novom Zavjetu? Centralna tema jeste vaskrsenje iz mrtvih ali kao što sam rekao različita su nam tumačenje šta znači ustati iz mrtvih. Iako je veći broj osoba ustao iz mrtvih prije Hrista niko ne piše o njima u Novom Zavjetu, niko od apostola.

Zašto?

Zato što to vaskrsenje nije bitno. Kao prvo i osnovno nisu ga sami postigli, nisu sami transformisali sebe duhovno do te mjere da dožive ono pravo duhovno vaskrsenje. Nisu postigli ovo:

Dokle dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanje sina Božijega, u čovjeka savršena, u mjeru rasta visine Hristove; da ne budemo više mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar nauke, u laži čovječijoj, putem prevare; nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos. (Efescima 4,13-15)

Mi sami moramo da uzrastemo do Hristovog nivoa da bismo doživjeli vaskrsenje tj. smrt onoga svjetskog u nama. Hrist jeste vaskrsao iz groba ali je za nas to simbolika da mi moramo ustati iz groba nas samih, groba u kojem smo sada ovog trenutka, groba kao stanja odvojenosti od Boga. Kada skinemo sa sebe tu opnu koja nas odvaja od Boga (razapnemo "starog čovjeka" o čemu Pavle piše) tada ćemo doživjeti vaskrsenje i tada ćemo "u novom životu da hodimo".

Odavde

"stari naš čovjek razape s njim, da bi se tijelo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grijehu"

se vidi da "tijelo grešno" nije ovo naše materijalno tijelo nego ono nešto u nama što nas čini podložnim grijehu. To u nama treba da umre. To je ona smrt koja prethodi vaskrsenju. To treba postići još dok smo živi u ovom tijelu jer kasnije je kasno, iz groba to ne možemo postići. Vidiš da Pavle govori da se više ne služi grijehu nakon što se stari čovjek razapne. A grijehu se može služiti samo dok materijalni život još traje, dakle nema vaskrsenja nakon smrti već se radi o duhovnom vaskrsenju još dok smo živi, radi se određenoj transformaciji onoga što u sebi nosimo, onoga kako živimo.

Jer htjeti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro šta hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego grijeh koji živi u meni. (Rimljanima 7,18-20)

To je "grešno tijelo", po Pavlovim riječima se vidi da je to nešto u nama. Ono je to koje mi treba da razapnemo tj. da ga pustimo da umre. Nakon toga nastupa vaskrsenje u "novi život" u kojem smo jedno sa Bogom i u kojem "staro prođe, gle, sve novo postade". Treba da umremo za grijeh i rodimo se za Boga. To je vaskrsenje. To se mora postići još dok traje materijalni život, kasnije je kasno jer "nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš".


bane je napisao:
Само нова рођења, и тако изнова.. нова и нова.. и то би требали назвати реинкарнацијом? (да се не удаљавам од теме)

Ja ovde reinkarnaciju nisam ni spominjao, pisao sam o svom viđenju vaskrsenja. To dvoje nije posebno povezano. Reinkarnacija samo daje više vremena i drugih mogućnosti čovjeku da kroz duhovnu izgradnju doživi vaskrsenje jer u jednom životu to ne može da se postigne. To je jedina veza između reinkarnacije i vaskrsenja. Reinkarnacija je alat koji će neko iskoristiti a neko neće. Oni koji u životima rade duhovnu izgradnju su oni koji koriste reinkarnaciju za ono za šta ona služi i samo takvi grade za sebe mogućnost da u nekom od života dostignu "mjeru rasta visine Hristove" i dožive vaskrsenje.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 15 Apr 2016, 12:49 
OffLine

Pridružio se: 10 Feb 2014, 23:19
Postovi: 10
У реду, вјерујемо да је Христос (тијелом) васкрсао из мртвих.
Ту ћу се задржати у писању, и трудити, да се држим теме (реинкарнација у светим списима).

Поставио сам конкретна питања у вези човјекове душе, његовог духа и његове личности, да не пишем поново питања, и
(сам) вјерујући у васкрсење мртвих, питао остале учеснике "дискусије" да ли вјерују да ће наша тијела оживити?
Под тим сам мислио прије свега на наше личности и душе, па самим тим и наша тијела.

Добио сам одговор да треба "исправно" тумачити "васкрсење", прочитао једно "тумачење", које сам требао разумјети и да
из тог разумијевања требам сам закључити и одговор(е)..

Онда је све отишло у правцу у ком је отишло, јер се (искрен и частан) одговор и даље избјегава, одвлачећи се пажња
на друга тумачења... углавном метафизички, мистички, најблаже речено пјеснички, као да треба да се схвати нека поезија из посланица св. Апостола Павла.

Али осврнућу се на неке Paladinove "одговоре и тумачења" из његова два задња поста.

Paladin je napisao:
"Ali Hrist je to učinio za sebe a Lazar i ostali nisu."

Шта је то Христос учинио за себе?

Христос није никаквом "духовном изградњом" било шта постизао за себе, нити шта радио на себи.
По божанском зачећу (од Духа Светога и Марије дјеве), Он је у себи имао силу (Очеву) да не подлегне гријеху и да га побиједи.
За то се и родио у тијелу, да то уради, и да покаже нама како? (да побиједимо гријех и добијемо живот вјечни).
Не, није ништа радио за себе, него је Он својом божанском енергијом све радио, шта год је радио, а Његовом милошћу, све је то било
за нас људе, и ради нашег спасења (од зла и гријеха).

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. (Јован 1:1)
И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца,
пун благодати* и истине.
(Јован 1:14)

* благодат - божанска енергија

Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим;
(Петрова 2:22)

Родио се од дјевојке, дјевице, људског грешног тијела (од крви и меса) и такво физички рањиво тијело, рођењем и добио.
Али сила ријечи, Његов Дух, је био са Оцем Његовим.


Истог смо тумачења такође, да требамо ратовати против гријеха..
..против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. (Ефес. 6:12)

тог "свјетског" у нама, или тог "господара таме" (овога свијета) у нама.

наставићу посланицу Ефесцима (Ефежанима) (6:13) и поставити још нека питања (такође свим учесницима)

"Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се."


О каквом то "злом дану" пише Апостол? И он очекује неки страшан дан?

И видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише, и друга се књига отвори,
која је Књига живота; и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама.
И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бијаху у њима,
и бише суђени сваки по дјелима својим.
(Откр. 20:12,13)

То би требао да буде "страшни суд" да свако да одговор за дјела своја? ... јер ће неко и самим одговором (ријечју) моћи да
се спасе и запише у књигу живота.

Прије тога ови "духовно изграђени" душе свих светих којима свијетле ауре изнад глава, који су се покајали, истјерали гријех из себе
или вјером својом страдали за Христа и ријеч Божију.. и који се не поклонише "господару таме" ...су раније васкрсли у првом васкрсењу
(живећи са Христом хиљаду година).
Ти који се не поклонише, су вјероватно узели севеоружје Божије и одупрли се, одржали се одољевши
свему у "зли дан" који је претходио овом првом васкрсењу. (Откр. 20:4,5)

...или је тај "зли дан", само дан нашег појединачног могућег страдања (за Христа и ријеч Божију)? А ко је од нас данас спреман да страда
за то? и да ли такво страдање уопште можемо назвати "зли" дан? За многе је то био дан радости...

Једино оружје које имамо је "мач Духа, који је ријеч Божија" (Еф. 6:17)
Све остало је заштита "од огњених стријела нечастивог" (господара таме) (Еф. 6:16)
оклоп бедара = истина
оклоп (прса и леђа) = правда
обућа = приправност за јеванђеље мира
штит = вјера
кацига = спасење

Гдје да нађем ту кацигу, како се до ње долази, ко је производи? да ли је неко данас већ има код себе? Који је пут до спасења?
Или шта то за нас значи "спасење" ?

Paladin je napisao:
Ali da li je Lazar dobio vječni život? Čemu je služilo njegovo vaskrsenje?


Није (тад) добио вјечни живот у тијелу, јер Христос није још завршио своје дјело.
Из два разлога је оживио Лазара.
Први је била Христова воља по људској природи. Он је заплакао, заплакао и подигао га.
Није га пустио у онај други живот (бар привремено, док Он сам не сиђе својом смрћу у ад и избави од тамо душе свих праведника
који су живјели и умрли прије Њега), јер му је Лазар био пријатељ по тијелу и по духу. Љубио је Лазара. Свакако је знао да Лазар
неће ићи у никакво "ново рођење" него ће остати Лазар душом и духом. И оживио га, да његова душа чека васкрсење на мирнијем мјесту од пакленога ада. Мртав само четири дана још је "спавао" како и рече Христос ученицима својим, и да иде да га пробуди..
Али је то урадио (васкрсао га) силом Очевом, као и што је сам васкрсао силом Очевом а не својом силом.

"Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;
Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којега одреди и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих.

(Дјела Ап. 17:30, 31)

Други разлог или сврха, чему је служило Лазарево васкрсење, каже сам Христос, обраћајући се Оцу, прије самог тог чина..

"...А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!
А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао."
(Јован 11:41,42)

Хтио је да покаже и народу, да Бог може оживити свакога од нас. Послије, кад је Он васкрсао, јавио се само апостолима (ученицима), и онима који су Га нон стоп пратили док је боравио с нама на земљи.

Paladin je napisao:
Odavde

"stari naš čovjek razape s njim, da bi se tijelo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grijehu"

se vidi da "tijelo grešno" nije ovo naše materijalno tijelo nego ono nešto u nama što nas čini podložnim grijehu. To u nama treba da umre. To je ona smrt koja prethodi vaskrsenju. To treba postići još dok smo živi u ovom tijelu jer kasnije je kasno, iz groba to ne možemo postići. Vidiš da Pavle govori da se više ne služi grijehu nakon što se stari čovjek razapne. A grijehu se može služiti samo dok materijalni život još traje, dakle nema vaskrsenja nakon smrti već se radi o duhovnom vaskrsenju još dok smo živi, radi se određenoj transformaciji onoga što u sebi nosimo, onoga kako živimo.

Jer htjeti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro šta hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego grijeh koji živi u meni. (Rimljanima 7,18-20)

To je "grešno tijelo", po Pavlovim riječima se vidi da je to nešto u nama. Ono je to koje mi treba da razapnemo tj. da ga pustimo da umre. Nakon toga nastupa vaskrsenje u "novi život" u kojem smo jedno sa Bogom i u kojem "staro prođe, gle, sve novo postade". Treba da umremo za grijeh i rodimo se za Boga. To je vaskrsenje. To se mora postići još dok traje materijalni život, kasnije je kasno jer "nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš".

Поново тумачим да је Апостол мислио на материјално тијело.. само што читам "да би се грешно тијело уништило"
Тако је разумљивије.
Ова садашња наша тијела су гријехом напуњена и зато треба да се униште (распадну) да не робујемо више гријеху.
Такви се сада рађамо у гријеху и зачети.. како каже цар Давид.
И да тако саздано (грешно) тијело више никад не добијемо, требамо да умремо...
...само сада (док га имамо), једном... Неће нас Бог послати никада више у друго исто такво смртно и распадљиво тијело..

Јер Бог није створио смрт (Соломон 1:13)

Није му ни првобитни наум био да се душа уопште одваја од тијела.. Само је допустио смрт.
Ова наша тијела су распадљива по изласку душе, те све и једно такво тијело се уништава послије "смрти". Чак и ако остану нетрулежне
кости или мошти свеца, тијело је уништено у односу какво је било док је жива душа боравила у њему. Али о не трулежном тијелу и костима пишем можда неки други пут..

То "нешто" "зло" у нама, што ти (Paladin) тумачиш "за покварено" добијамо самим настанком наше душе, јер (душу) Бог ствара нашим зачећем.. кроз тијело, нашом (човјечијом) вољом, било добром или злом. За то смо добили благослов од Творца, још од прародитеља, првостворених, да учествујемо у стварању наших душа. (рађајте се и множите...)
Рођењем оваквог тијела (распадљивог, од крви и меса) наше душе и настају.. и понавњам, у такво тијело се више не враћају.. то тијело се уништава.. изласком душе из тијела. Ова тијела нам служе да правимо себи драге душе, да их одгајамо, васпитавамо тј. изграђујемо Ријечју Божијом, којом и сами треба да се пунимо.. тако чистећи се од заразе. Такође и избацивањем свега што смо урадили под дејством "нечастивог", а што није било по вољи нашег Бога Оца. Дух (ум) долази од Оца, и њему хоће... да се сједињује са Њим.. и свачији (ум) осјећа ту тежњу у себи на бесконачно много начина.. без обзира колико бива нападан од "огњених стријела нечастивог"

Повјеровавши "господару таме" тијела су нам постала смртна, и таква их послије тога сви добијамо, па самим тим и тај вирус гријеховни који је у нама, и који апсолутно сви сурово осјећамо у себи.

Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
Ако исповиједамо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде.
Ако речемо да нисмо сагријешили, правимо га лажом и ријеч његова није у нама.

(прва Јованова 1:8,9,10)

Овдје у овом наведеном из посланице Јованове, се налази и "рецепт" како се долази
до "свеоружја Божјег" или до "мача Духа" (који је ријеч Божија)


А васкрсењем добијамо "ново тијело" наше вјечно бесмртно рухо.
Какво је и Христово постало, послије васкрсења његовог тијела, да га се нису могли чак ни дотаћи, а Јован
у свом јеванђељу наводи да Христос два пута долази ученицима кроз затворена врата.
Како ће ко да прође и са тим "новим тијелом" то зависи од нас самих.

И у трећем смо се сложили да умире само тијело.. душа излази!

А гдје оне (душе) буду и гдје ће наше бити послије изласка из (овог распадљивог) тијела?

И опет тумачим да не иду поново у смртна гријеховна тијела.. та тамо су једном биле.. него имају своје мјесто, гдје чекају "суд"
Послије, ће добити "ново тијело" и задржати га у слави Очевој (Откр. 20:4)
...или ће у "језеро огњено" у "другу смрт" тог васкрслог тијела (Откр. 20:15)


Сачувај своју душу човјече, душа је вашнија од свега. (св. Ава Јустин)


Сачувајмо је сад, док имамо времена и док ту и живимо. Не кушајмо Бога Оца нашега, да ли ће да нас ухвати док падамо..


Да нас Господ све спаси и помилује, молитвама Његове мајке, светих славних апостола,
и молитвама свих светих (преподобних и мученика)
Амин.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 08 Maj 2016, 12:43 
OffLine

Pridružio se: 23 Nov 2008, 19:19
Postovi: 169
Čitajući Paladinove napise o uskrsenju, dobih dojam nekakve zbrkanosti dvije stvari: uskrsenja i nanovnog rođenja.

USKRSENJE NIJE ISTO ŠTO I "DRUGO ROĐENJE" TJ. BITI IZNOVA ROĐEN (što je Isus rekao Nikodemu, ako se ne varam da je to bio baš Nikodem jer pišem iz sjećanja, ispravite ako je bio netko drugi).

Iz Isusovog života izdvojit ću što se zbiva po njemu, znači Isus u jednom momentu:
umire - smrt koja čeka sve nas: BUKVALNA smrt (ne smrt u ezoteričnom ili metafizičkom smislu). Nakon toga, događa se:
uskrsnuće - gdje Isus izlazi iz groba, grob ostaje prazan i Njegovo fizičko tijelo na neki način izmjenjeno, isto to tijelo, ali "nekako" izmijenjeno, da se može (ne astralno, već BUKVALNI) translocirati, prolaziti kroz zidove (kao u izvantjelesnom iskustvu ili snu npr, ali ovdje BUKVALNO sve to i FIZIČKI). Isus se nije ljudima i učenicima tu "ukazivao" u njihovim trećim očima, već se bukvalno fizički pojavljivao, dolazio i odlazio. TO je poanta uskrsnuća. Bar ja to tako vidim i poimam. Jer ako to nije to - onda zaista, sve ideologije, filozofije i religije svijeta koje pričaju o bilo kakvom iskustvu nakon smrti i ukazivanjima utvara umrlih su iste i Isus u tom slučaju NIJE DONIO ništa novo, nije otkrio ništa što već nije bilo znano, nije donio sa sobom nikakvu nit milost nit istinu... On biva samo još jedan od učitelja u nizu mase više ili manje uspješnih gurua diljem svijeta i kultura, širom šajke ljudske povijesti i doba... I onda svak može u astralu slijediti sebi izfantaziranog "ko-boga", u onom području koje je R.Monroe prozvao "religijski terminus" ili tako nekako. Da ne duljim...

Treća stvar koja se onda dogodila je ono što nazivamo:
uzašašće (ascencija) - gdje je Isus otišao natrag k Ocu, jer da On nije otišao natrag k Ocu, nama Duh Sveti (ili Parakletos) ne bi mogao doći... ja to vidim tako da je sve do momenta uzašašća i tijekom cijelog Isusovog života TAJ i upravo taj Duh Sveti bio U njemu (Isusu). I upravo TOG Duha mi koji Isusa slijedimo - primamo. Naravno da ima duhova mali milijun. Svak od nas ima i nekakav naš "ljudski duh" - jer jedno je duh ljudski koji konta ljudske stvari, jedno je Duh Božji koji razumije i poznaje Božje stvari.

Sad, ideja da je ljudski duh taj koji je, onda, prepun mana i grijeha - mora umrijeti i biti prepušten smrti (razapet s kristom...) i tada ako primimo Kristovog Duha kojeg nam šalje Bog jer ga je po uzašašću Krist tako zatražio, što je Bog i učinio - ako ga primimo u ovaj Božji hram koji je naše tijelo (živ čovjek = živa duša; mrtav čovjek nije duša i zato dok je čovjek živ to fercera, po smrti - ne znam i neću niti pitati, jer dovoljno toga nam je rečeno i ovako), dakle, ako primimo tog Duha (pentekosta) mi bivamo IZNOVA ROĐENI, i to u Duhu (ili se može reći i da Duh biva rođen u nama, a budući mi bivamo jedno s njim, i mi bivao zaista ponovno rođeni, i to u Duhu). Sve to skupa obnavlja našu dušu, naš život živog ljudskog bića i tada nismo tek "sin ili kćer adama", već - pazi sad: Božji čovjek. Mi OSTAJEMO čovjek, ne postajemo nekakav mali bog ili "sin ili kćer Boga" koja će kad malko sazri postati "pravi bog", već postajemo to nešto što se diljem cijele Biblije označava pojmom: BOŽJI ČOVJEK ili "čovjek od Boga". Masa toga se u nama mijenja, ne samo umno, emotivno, već i FIZIČKI, događaju se stvari misteriozne i mistične (mistici su o tome pričali)... Šta god tu rekli odvest će nas s traka, jer ako izgubimo tlo pod nogama i počinjemo padati... Stoga se čak i tu, i to ponajviše tu - moramo vratiti na zemlju i čvrsto tlo pod nogama: ostanite u ljubavi mojoj, a tko ostane u ljubavi - onaj tko čini kako mu je rečeno - to znači "držati Njegovu Riječ". Prvo, znači da mi nit više ne možemo (preživjeti i ostati zdravog razuma) a ne činiti kako smo upućeni da činimo tj. da ŽIVIMO - ne sudi (ne osuđuj), oprosti i praštaj, okreni uvijek drugi obraz (onaj čisti i neudareni)... jer ako smo u Duhu rođeni, po Duhu se i ravnajmo i tako i živimo svoju svakodnevicu, ne?
...

E, sad, sve se to zbiva ZA OVOG ŽIVOTA, naravno - i ako je u nama nešto tim "rođenjem iznova" oživjelo i zaživjelo - onda to nije ništa drugo nego DUH SVETI SAM. On je taj koji u nama biva Uskrsnut i mi, da tako kažem, učimo živjeti - s njim, njega manifestirati jer on je u nama (ako je u nama). To znači biti rođen iznova, biti rođen u Duhu - tzv. "drugo rođenje". Dakle, taj Duh ako je bio mrtav - bio je "mrtav za nas" i sad je "u nama uskrsnuo" i živi u Nama i na neki način mi naš identitet baziramo na njemu. Ali rečeno uskrsnuće je metafora i frazeologija, jer kad bi to i bilo tako - ne možemo čiste savjesti reći da je Duh bio mrtav za nas! Jedino možemo reći da smo mi bili do sad mrtvi (stari mi), bijasmo mrtvi za Duh, a sad, putem i kroz Krista, mi oživljavamo za Njega i on zaživi u nama i mi postajemo tzv. "novi čovjek". Božji čovjek. Uputa šta i kako otuda - pun je NZ i maltene samo o tome i govori, uz par naznaka u nekim smjerovima za poslije. Ali, kako god to pokušali objasniti - to nije uskrsnuće, već "drugo rođenje", ono u Duhu. Jer čak i ako ćemo reći da je Isus po uskrsnuću uskrsnuo u tijelu to možemo reći samo ako dodamo da se uskrsnuće zapravo odnosi na ono U TIJELU. Ta nije uskrsnuo kao prikaza ili utvara od magle i dima! Uskrsnuće još brojni u ta doba nisu mogli pojmiti (mnogi ne mogu ni danas, čak ni kao mogućnost Bogu dostupnu) pa su smatrai da Isus mora da je bio neki "fantom" i da nikad zapravo mora da nije ni živio kao ljudsko biće, već je stalno i morao biti "fantom - utvara" - jer su jedino tako mogli pojmiti uskrsnuće (tijelesno).

Unatoč svemu tome, doći će moment, moment koji će biti onaj isti kao i svih živih stvorenja ovdje: moment naše bukvalne smrti. Tu Pavle kaže da "nećemo svi umrijeti, već ćemo se preobraziti". Naša unutarnjost je od momenta rođenja to što se preobražava - naše izvanjsko fizičko tijelo - unatoč tome će umrijeti. I tu - od tog momenta, dolazi zbrka u našim poimanjima: hoćemo li uskrsnuti u fizičkom tijelo (ovakvom koje hoda po zemlji i kakvo manje-više poznajemo, nekakvo takvo) ili u nekakvom duhovnom tijelu (koje - istini za volju, NIJE tijelo uskrsnuća, već tijelo UZAŠAŠĆA - ascencije). Jesu li ta dva jedno te isto? Da li ta dva postaju jedno - nekakvo nama nepojmljivo? Ili nešto deseto?

Što je tijelo? Što je "čovjek duševan"? A što čovjek "duhovan"? Jer prvo je bilo DUŠEVNO (prevode često kao "prirodno", pa ljudi misle tek fizičko, ali nije samo to, već ono uključuje i "onog unutri" - psihologiju) tijelo, pa onda tek duhovno. Duševno tijelo je utjelovljena duša. Tijelo bez duše je mrtvi leš. Duhovno tijelo je utjelovljen duh u duševnom tijelu (koje da, uključuje i fizikaliju). Iznova rođenima ne treba toliko "psihologija" koliko "pneumologija", može biti... kako živjeti s Riječju koja je duh istine...

I onda, u konačnici, fundament - tijelo (soma, corpore) je OBLIČJE i ono će biti ljudsko. Neće biti nekakvog metafizičkog ili ezoteričnog "jajeta", već ljudsko obličje, ne puno drukčije od ovog kakvim razaznajemo ljudsko obličje i lik. Sarx i carne su nešto drugo - mogli bismo reći "tijelo grijeha", kako je Paladin naznačio. I u tom slučaju re-inkarnacija je bukvalno to što sam ranije rekla: padanje nazad u grijeh. ??? Ideja da je to nešto nalik "uskrsnuću" - je - bez komentara, potpuno besmislena s točke gledišta NZ. Tim više što učenja koja bi podržala bilo kakvo lutanje po takvim konceptima, sva odreda smatraju da je "fizičkost" i "materijalno" tj. od tvari (i kemijskih elemenata) - grijeh samo po sebi. I pri tome bacaju sjenu na istinu, zaista očevidnu svakome tko gleda i traži: duhovi (učenja i nauci, razmišljanja i mentacije) su ti koji prave zbrku i uvode obmane onda.

Kad su bilo kakva utjelovljenja (inKORPORACIJE) u pitanju, već sad je moguće uočiti različite inkorporiranosti - u tijela ovog ili onog područja znanja, sva odreda oku nevidljiva, ali duhu (i svijesti, umu, osjećajima...) razaznatljiva. Kako to čulima izgleda - druga je priča i jer mi sve težimo uočavati čulima - čulima fizičkog tijela - ne mogu a da ne pitam: kako uopće oko kojim gledam ovaj ekran može razaznati duhovno tijelo? Nikako osim ako mu se ne odluči "ukazati". A i tad - uvijek ostaje upitno: jesam li to vidio "fizičkim okom" ili "okom uma" (ili srca), duha? Bismo li uopće pojmili u šta zurimo?

Kad dođe moment "nove zemlje i novog neba", doći će i tog "novog uskrsnulog tijela", jer zasad imamo (ako imamo) duh koji je i dalje u ovom tijelu kakvo poznajemo, a onda bi trebao duh ostati i dobiti sebi zaista odgovarajuće novo tijelo - od nekakvih drukčijih materijala ili kombinacija istih ili nekih novih, ali ništa manje "ljudskog obličja" za ono što ljudskost tamo jest, a jest potpuno zaživljavanje Duha kojeg ovdje imamo kao nekakav "predokus". Jer šta je loše u tijelu samom po sebi (ovom fizičkom?), šta, to što nema krila? Ili što ne može hodati po vertikalnom zidu? Da li je to tek do tijela ili do uvjeta ove zemlje i ovog neba?

Duh iskupljuje tijelo. Recimo, "tijelo grijeha" koje je udomljeno u ovom obličju od krvi i mesa, kemijskih elemenata. Ako grijeh na neke načine "zaživljava" tako u samoj krvi, kostima i mesu (bukvalno i banalno rečeno), onda isto mora (po definiciji) i iskupiti i time moramo dobiti nova tijela koja ne da u njima tek nema tog grijeha, već da ono NIJE UOPĆE PODLOŽNO ikakvoj korupciji i degeneriranostima. To je problem koji nikakva reinkarnacija ne rješava, samo jedno posve novo tijelo NEPODLOŽNO tim stvarima jer je "iznad njih" i u ovom životu ih nadvladava KROZ Krista i U Kristu, jer On je taj koji je "nadvladao svijet".

...
Na kraju krajeva, vjerujem da je Isusova pobjeda u cijeloj toj priči zaista ostvarena, a to što ljudi ne mogu povjerovati, a često nisu niti sigurni u šta da povjeruju zapravo i šta bi to trebali povjerovati kad su neki aspekti u pitanju, samo pojačava potrebu za vraćanjem natrag (k) Njemu da možemo nastaviti "u Duhu" koji primismo, a ne u nekom drugom ili trećem ili stotom...

LP


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 64 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 3, 4, 5, 6, 7

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Prevod - www.CyberCom.rs