ČOVJEK SE
DUHOVNO, TJELESNO, FIZIČKI,
ENERGETSKI, MATERIJALNO,
UZDIŽE I NAPREDUJE
KADA ČITA, PRIČA, SLUŠA,
RAZMIŠLJA SRCEM, S LJUBAVLJU,
O BOŽIJIM STVARANJIMA, DJELOVANJU
I NAMJERAMA SA ČOVJEKOM NA ZEMLJI

duhovnaizgradnja.com forum

 

posjetite i sajt Duhovna izgradnja

Ovo je forum javnog karaktera i na njemu svako može da iznosi svoja razmišljanja koja su u skladu sa pravilima foruma, ali autori sajta ne stoje iza pisanja drugih učesnika

Danas je 21 Jun 2018, 03:13

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 64 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Sledeća
Autoru Poruka
PostPoslato: 25 Jul 2015, 21:38 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
"Živio u vrijeme praroditelja" znači da je živio u vrijeme kada su na Zemlji živjeli Adam i Eva. To znači da je živio i prije nego što je živio kao apostol Pavle, mnogo prije toga.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 28 Jul 2015, 13:41 
OffLine

Pridružio se: 23 Nov 2008, 19:19
Postovi: 169
Evo me natrag s par stvari...

Ne tako davno sam čitala Origenove knjige "O načelima" (De principis ili Peri Arhon). Origen je pisao o USKRSNUĆU pa evo jedan izvadak:

"Sada riječ upravljamo protiv nekih od naših koji zbog pomanjkanja u razumijevanju ili radi nedostatka pri tumačenju zastupaju veoma nezgrapno i odbacivo poimanje tjelesnoga uskrsnuća. Njih ćemo pitati: kako shvaćaju da se »duševno tijelo« mora izmijeniti milošću uskrsnuća i postati »duhovno« te kako tumače da će ono što se »sije u slabosti« i kako će se ono što je »u raspadljivosti« preobraziti »u neraspadljivost« (1 Kor 15, 42—44)?

Ako zaista vjeruju Apostolu da je tijelo koje uskrsne »u slavi, sili i neraspadljivosti« već postalo »duhovno«, čini se ludim i protivno Apostolovoj misli reći da se tijelo opet upliće u strasti »piiti i krvi«. Apostol, naime, posve očito tvrdi: »Put i krv neće posjedovati Božje kraljevstvo. Ni raspadljivost neće posjedovati neraspadljivost« (1 Kor 15, 50). Kako pak poimlju Apostolovu izjavu: »Svi ćemo se izmijeniti« (1 Kor 15, 51)? Tu izmjenu moramo iščekivati u smislu onoga slijeda o kojem smo ranije govorili. Dolikuje da se u njoj nadamo nečemu što je dostojno božanske milosti.

Vjerujemo da će se to zbiti onim slijedom koji opisuje Apostol: golo se zrno žita ili čega drugoga sije u zemlju; Bog mu, pošto je već ranije uginulo, poklanja tijelo koje hoće (1 Kor 15, 37—38. 36). Držimo da i naša tjelesa padaju u zemlju poput zrna. Ali u njima ostaje onaj razlog koji povezuje tjelesnu bit. Mada su tjelesa, razumije se, mrtva, raspala i rasuta, sami će
onaj razlog koji se trajno održava u tjelesnoj biti po Božjoj Riječi tjelesa dignuti iz zemlje. On će ih uspraviti i obnoviti.

Taj razlog sliči onoj moći koja se nalazi u pšeničnome zrnu. Zrno se raspada i ugiba. Ona ga
pak moć obnavlja i vraća u tijelo koje se sastoji od stabljike i klasa. Tako će biti i s onima koji zavrijede postići baštinu kraljevstva nebeskoga. Onaj razlog koji obnavlja tijelo i o kome već govorismo po Božjoj zapovijedi od zemaljskoga i duševnoga tijela uspostavlja duhovno tijelo koje može boraviti na nebesima.

Oni će pak koji su imali nižu ili gotovo nikakvu zaslugu ili su bili zadnji i odbačeni primiti slavu i dostojanstvo tijela koje je u skladu s dostojanstvom njihova života i njihove duše. Bit će to ipak na taj način da će tijelo i onih koji su određeni za »vječni oganj« i »za muke« (Mt 25, 41. 46) biti na temelju same uskrsne promjene tako neraspadljivo da ga ni muke neće moći učiniti raspadljivim niti ga uništiti."


Origena je kasnija crkva osudila, to nam dođe kao da je kasnija crkva i njeni sabori osudila same prve kršćane i istine koje su oni vjerovali i podučavali, ali ne zbog nekakvih učenja o reinkarnaciji (na koja u onome što sam pročitala od njega nisam uopće niti naišla), već zato što je smatrao da "buduća kazna" NIJE VJEČNA, da ne traje vječno, već da će trajati jedno određeno vrijeme i da će za rezultat imati povratak Bogu takvog nesretnog pojedinca. Nije Origen bio jedini u tom gledištu. Takvo je bilo ozračje među ranim kršćanima diljem svijeta, njima je to bilo normalno i istina:

"Vjerovanje u neotuđivu sposobnost poboljšanja svih razumnih bića, i ograničeno trajanje buduće kazne bilo je toliko opće i rasprostranjeno, čak i na Zapadu, čak i na Zapadu da takvo vjerovanje izgleda potpuno neovisno o sistemu samog Origena" (Geisler: Povijest crkve)

U ranom kršćanstvu prevladavao je i bio rasprostranjem tzv. "univerzalizam" (univerzalna restitucija)- vjerovanje da svi i sve diljem kreacije, svi u kreaciji će biti obraćeno Bogu kroz Krista: svako koljeno će kleći pred Njim. Kad tad i kako tako. Sam Origen (zajedno sa cijelom grupom kršćana) išao je toliko daleko da je smatrao da će čak i vragovi biti obraćeni k Bogu. Tako npr. Origen (u svojoj Protiv Celsusa (grčkog filozofa) - podvlačeći razlike između stoika i kršćanstva kaže:

"Ali naše vjerovanje je, da će Riječ prevladati nad cijelom razumnom kreacijom, i izmijeniti svaku dušu u svoju savršenost... jer mi smatramo da u umu nema toliko snažnog zla koje ne može biti nadvladano Najvišom Riječju i Bogom. Jer Riječ je jača od svih zala u duši."

Ranokršćansko gledište u restituciju (obnovu i popravljanje) svih stvari nikako nije išlo pod kapu kasnijim proponentima ideje vječnih paklenskih muka.

Ovo su velike stvari! I srž su kršćanstva, kako tada, tako i danas. Nije se raspravljalo postoji li budistička i hinduistička reinkarnacija ili grčka transmigracija duša - kojim filozofskim učenjima su, istini za volju, neki oci suprotstavljali kršćanski koncept uskrsnuća (poput gore prenešenog dijela Origenovog teksta).

_________________
wp


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 28 Jul 2015, 13:46 
OffLine

Pridružio se: 23 Nov 2008, 19:19
Postovi: 169
Spomenuta je zgoda o od rođenja slijepom čovjeku i upitima zašto je taj čovjek slijep?
I onda mi ljudi svojim karnalnim umovima počnemo od nemila do nedraga, svak svojim prethodnim iskustvom i nekakvim ranijim zaključcima i uvjerenjima (koja smo pokupili kroz tradicije ove ili one) objašnjavati ZAŠTO se zbilo što se zbilo, zašto se zbilo baš tako kako se zbilo a ne nekako drukčije.

I Jobu su njegovi savjetodavci objašnjavali zašto ga je snašlo što ga je snašlo. I svi su omanuli, do zadnjega: Tko to zamračuje svrhu riječima neznanja?

Gle, oduran sam. Šta da ti odgovorim? Bolje da si poklopim usta i zašutim. (Job)
A šta mu Gospod odgovara na to:
Uspravi se kao čovjek, ja ću te pitati, a ti mi odgovori. Hoćeš li poništiti moju svrhu? Hoćeš li mene osuditi da bi ti sam mogao biti opravdan?

Isus je dao odgovor na pitanje: zašto?
Da se pokaže slava Božja.

To što mi ne razumijemo šta te riječi znače, druga je stvar.
Da li je slava Božja SVRHA Božja? Ako da - onda je ona Spasenje i Iscjeljenje. Zašto je Isus došao u svijet?

Da li iscjeljenje od bolesti ili mane od rođenja opravdava postojanje te bolesti i mane od rođenja? Iskreno, ne znam.

Jedino mi u pamet dolazi priča Josipova. Njega su braća njegova htjela ubiti, a na kraju su ga "samo" prodala u roblje. Božji odgovor na to je bio: oni su to mislili kao zlo, ja sam to namjerio kao dobro / za dobro.

Sve djeluje na dobro onima koji:
čekaju na (SZ)
ljube (NZ)
Boga

Nadam se da bar nešto od napisanog pomaže podići bar malo magle.

_________________
wp


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 29 Jul 2015, 21:27 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
ananda je napisao:
izraz preveden kao "Zahvaljujem Bogu kojemu služim od praroditelja čistom savjesti"

znači
Bogu, kojemu služim, kojemu su i moji "praroditelji" što znači PRECI, služili čistom savjesti ili čiste savjesti.

postoje jasniji prijevodi koji razumljivije prenose tu staru frazu (svaki jezik ima svoje govorne specifičnosti i kad se prevodi na neki drugi, često se mora prenijeti značenje cijele fraze, a ne tek doslovan prijevod svake riječi što je onda vrlo zbunjujuće i čak potpuno nerazumljivo)

oprosti što je na engleskom, ali sve znači isto što sam ti gore navela:

(LEB) [I am thankful] to God, whom I have served with a clear conscience [as my ancestors did]

(NASB) I thank God, whom I serve with a clear conscience the way my forefathers did

(NJB) Night and day I thank God whom I serve with a pure conscience as my ancestors did


Treba uzeti u obzir da su neki prevodioci mogli prevesti na takav način (kao u ovim primjerima sa engleskim prevodima) jer im onaj prevod kako je Vuk Karadžić preveo nije imao smisla. Znači da je njihov um koji već ima izgrađena vjerovanja u startu odbio da prihvati bilo kakvu mogućnost da se tu govori da je Pavle doslovno živio među praroditeljima pa su oni onda to "preveli" tako da su ujedno prevod prilagodili načinu na koji njihov um to shvata, um koji je obojen postojećim vjerovanjima i shvatanjima.
To je kao ono kad na kraju filma u titlu piše "preveo i obradio", znači nije samo preveo već je i obradio, prilagodio po svom nahođenju.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 31 Jul 2015, 06:07 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 10 Apr 2011, 06:16
Postovi: 2453
Lokacija: Ponir - Mehovci
kur'an govori da čovjek poslije ovozemaljskog života odlazi vječno u džennet tj. džehennem, dakle ako je tako nema novog rađanja. Nije mi cilj ništa drugo, ali to bi značilo tj. ne piše da postoji međufaza prije konačnog, a konačno jeste konačno i vječno, i u biti filozofija ''izgradnje rađanjima'' nema logike ako je neko zaslužio džehennem po Božjoj odredbi.

Usput indija je toliko krcata, a jahve je jasan, pa mi indija nalikuje igri haruta i maruta i njihovih nauka obmane.

nije da znam, ali nisam jedini, čovjek je stvoren da mu bude nejasno.

tamo negdje
''i da ga opet stvorimo kao čovjeka, opet bismo mu učinili nejasnim ono što mu nije jasno''


Kur'an, Sura 6 Stoka, ajet 9


Poslednji put menjao Ponirski dana 05 Avg 2015, 12:44, izmenjena samo jedanput

Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 02 Avg 2015, 17:59 
OffLine

Pridružio se: 23 Nov 2008, 19:19
Postovi: 169
Citiraj:
Znači da je njihov um koji već ima izgrađena vjerovanja u startu odbio da prihvati bilo kakvu mogućnost da se tu govori da je Pavle doslovno živio među praroditeljima pa su oni onda to "preveli" tako da su ujedno prevod prilagodili načinu na koji njihov um to shvata, um koji je obojen postojećim vjerovanjima i shvatanjima.
To je kao ono kad na kraju filma u titlu piše "preveo i obradio", znači nije samo preveo već je i obradio, prilagodio po svom nahođenju.


Da, utjecaj izgrađenih vjerovanja svakako da ima veliku težinu.
Međutim, u prevođenju bilo kojeg teksta, prevoditelj će učiniti mudro i ispravno da prevodi onako kako je odgovaralo izjavi originalnog autora teksta. Pavle je odrastao na starozavjetnim izrazima. Pavlov način razmišljanja i izražavanja bio je oblikovan starozavjetnim izrazima i značenjima. Jedini od starozavjetnih izraza relevantan za te stihove je Bog Otaca. Bog Abrahama, Isaka i Jakova. Prevoditi treba na temelju poznatih uvjerenja samog onog tko je tekst izgovorio, ovdje: Pavla, a ne uvjerenja mene tebe ili nekog trećeg prevoditelja.

Sve ostalo bilo bi zaista učitavanje željenih vjerovanja takvog prevoditelja u tekst koji ni na koji način nije povezan s idejom reinkarnacije.
Ako u Bibliji postoje navodi koji potkrepljuju bilo kakve ideje transmigracije duša na način na koji o njima govori grčka filozofija, budizam, hinduizam, zapadna ezoterija (poput teozofije ili antropozofije) ili suvremena alternativa itd... treba zasukati rukave i zaroniti u Biblijske tekstove. Ali istima moramo pristupati sukladno i u skladu s Duhom koji je u autorima bio kad su njihove riječi iz njihovih usta ili pera izašle. Prevodi se u duhu riječi koje su izgovorene. U duhu tih poimanja i njihovih značenja.

I do dana današnjeg, taj isti izraz "Bog Otaca" ( (hrvatski jezik ne trpi "od" u genitivu; fraza ho theos ton pateron (nominativ izraza) postoji i u SZ i drugdje u NZ (i u Evanđeljima i kod Pavla) jednako; dok ju Pavle ovdje koristi cijelu u njenom izričaju τω θεω ω λατρευω, u dativu izraza) ) nije promijenio značenje, bilo što naših otaca je bilo što naših predaka. Moje ili tvoje ili bilo čije mame, bake, djede, prabake ili pradjede itd. Lanac pređa. Predaka. Naših "praroditelja", naših "čukunroditelja" itd.

Na žalost, Paladine, ne prevode svi s voljom. Niti objektivno. Pa prečesto tek s pola koncentracije. Davnih dana sam istu stvar uočila u prijevodima hinduističkih tekstova (da, hinduizam mi nije stran, kao niti brojne druge struje kako istoka tako i zapada, što uključuje i razne varijacije teorije reinkarnacije). Znala sam se za glavu uhvatiti koliko je jednostavno loših prijevoda u cirkulaciji. Loši prijevodi dovode do toga da u ljudskim glavama koncept ne postane jasniji, već još nejasniji. Baš kao što je Ponirski gore i zazelenio. Ako reinkarnacije u tom smislu ima u Bibliji, treba ju tražiti drugdje, a ne u spomenutom stihu.
Svako dobro!

_________________
wp


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 04 Avg 2015, 22:22 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Sep 2010, 22:51
Postovi: 221
Paladine, htjela sam da ovo postavim na citate, ali nešto opet forum zeza pa mi uleti ovdje.

"Ljudi su skloni da u svom bezumlju, ljenosti i nesposobnosti da išta sami učine i naprave, vječito rovare i smatraju se kompetentnima da ono što je neko drugi svojim trudom, znojem i radom napravio omalovaže, provlače po blatu i pokušavaju učiniti bezvijednim da bi odraz njihovog ništavila u njima samima dobio energiju kojom se hrani i održao jedinku na aparatima za vještačko održavanje života.“

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/kruna.alma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 09 Apr 2016, 00:24 
OffLine

Pridružio se: 10 Feb 2014, 23:19
Postovi: 10
Павлово обраћање Богу Оцу (и Тимотеју)
"Захваљујем Богу, (којем служим од предака у чистој савјести) што те се непрестано сјећам у молитвама својим дан и ноћ"

..неко би такође могао и овако протумачити:
Апостол ту свакако мисли на своје родитеље по тијелу и прије њих на ближе претке (или прародитеље),
јер се он на више мјеста у својим посланицама смјело односи према свима, па и према самом Богу Оцу,
на једном мјесту позивајући га, чак за свједока.
Тако и у посланици Филипљанима пише како се он (св. апостол Павле) може и више од осталих (тада хришћана)
поуздати у тијело:
"Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Бенијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,
по ревности гонитељ Цркве Божије, по правди закона беспријекоран" (Фил. 3, 5 и 6)

Управо из тога, можемо закључити да зато служи Богу Оцу (још) од предака (јер је он Јеврејин од Јевреја)
и по чистој савјести (и тада... ) јер је по правди закона (био) беспријекоран.

А да св. апостол Павле вјерује и тежи васкрсењу мртвих пише (и доказује) у наставку (Фил. 3, 10 и 11)
"Да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у његовим страдањима,
саображавајући (саглашавајући) се смрти његовој, да бих како достигао у васкрсење мртвих"

Из свих ових навода постављам питање (прво Paladinu, и осталим учесницима форума који су заинтересовани за ову тему)
Вјерујете ли ви у васкрсење мртвих?

Претпоставићу да вјерујете, јер како Paladin наводи да је он (помало или потпуно), и хришћанин...

Наша људска логика иде даље...

Ако сам по реинкарнацији живио више живота (једном душом и духом) у тијелима више лица (личности)...
Био сам Артур, па Хари, па Мустафа, Аладин, Јанко и сада Бане. (друге планете сада нећу помињати :) )
... у дан васкрсења, да ли ће ми Христос дозволити да бирам којег ће да васкрсне? Артура? Мустафу? Јанка?
Или ће васкрснути (оживјети) сва та тијела и лица, за моје васкрсење?

И како ће моја душа боравити у свима њима истовремено (у дан васкрсења)?


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 11 Apr 2016, 20:17 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
Problematika je u tumačenju toga šta zaista znači riječ "vaskrsenje".

U čovjeku se kroz odrastanje i svakodnevni život stvara jedna struktura koja ga udaljava od božanskog u njemu i od samog Boga. Tu strukturu apostol Pavle naziva "stari čovjek", i to baš u dijelu u kojem priča o vaskrsenju. Taj "stari čovjek" je ono što mora da se "razapne", to je simbolika onoga šta je Hrist učinio, a mi, kao što i Sveto Pismo kaže, trebamo uraditi isto što je i on uradio. Svako to treba za sebe da uradi kroz svoju ličnu duhovnu izgradnju. Niko to za njega neće učiniti.

Ne znate li da oni što trče na trku, svi trče, a jedan dobije dar? Tako trčite da dobijete. (1. Korinćanima 9,24)

Naše je da trčimo u duhovnoj izgradnji da bismo time dobili ono što možemo da dobijemo.

Taj "stari čovjek" je ono naše svjetsko, ono zbog čega nismo u svom vlastitom ličnom kontaktu sa Bogom jer se između nas i Njega ispriječio taj "stari čovjek". Ne vrijede nam nekakvi "posrednici" između nas i Boga jer oni mogu biti svakakvi, lažni i neduhovni a da samo liče na duhovne, ali i autentični, mada su ovakvi jako rijetki, ali to opet nije naš odnos sa Bogom već njihov i ne možemo se na njih kačiti i misliti da smo time nešto i sami postigli, što je zamka u koju mnogi upadaju.

Potrebna je smrt "starog čovjeka" koji se "razapinje" da bi čovjek živio u "novom životu".

Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade. (2. Korinćanima 5,17)

Tada čovjek ima "novi život", prošlo je staro i nastalo je nešto sasvim novo. A kad se bolje pogleda čovjek koji još nije ovo ostvario se zapravo smatra mrtvim a ne živim. Čovjek će duhovno oživjeti tek kada razapne svog "starog čovjeka". Do tada je mrtvac, po Hristovim riječima:

"ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace...hajde za mnom" (Matej 8,22)

Vaskrsenje o kojem se priča u Novom Zavjetu je upravo ovaj proces gdje čovjek kroz duhovnu izgradnju postepeno razapinje i na kraju razapne svog "starog čovjeka", nakon toga on "vaskrsava" tj. tek tada zaista postaje živ, "u novom životu". Novi Zajvet uči da mi moramo da umremo kao što je Hrist umro (da umremo za grijeh tj. ono svjetsko u nama) da bismo bili živi za Boga, da naša smrt za svjetsko bude kao Hristova da bismo doživjeli vaskrsenje kao što ga je on doživio. Kada razapnemo "starog čovjeka" tada se opraštamo od onoga što je u nama bilo podložno grijehu tj. udaljavanju od Boga.

To sve piše na jednom mjestu ovde:

Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; znajući ovo da se stari naš čovjek razape s njim, da bi se tijelo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grijehu. Jer koji umrije oprosti se od grijeha. (Rimljanima 6,4-7)


A ako neko vjeruje u doslovno vaskrsenje nekih tamo starih kostiju trebao bi da analizira ovaj dio iz ovih gore stihova:

Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem...

Na koji je to način neko ko umire običnom smrću doživio jednaku smrt kao Hrist? Na koji način su oni jednaki u smrti? Hrist nije umro običnom smrću, umro je razapet, a baš o raspeću Pavle priča, o raspeću onoga što mi moramo da razapnemo a to je "stari čovjek", Pavle kaže da ćemo tek nakon toga doživjeti vaskrsenje i živjeti u "novom životu". Vaskrsnuće ono Božansko u nama koje je do tada bilo prekriveno i zagušeno "starim čovjekom", onim svjetskim u čovjeku koje je podložno grijehu (tj. svemu onome što nas udaljava od Boga). Kada neko u sebi više nema ono što ga udaljava od Boga to je vaskrsenje i zadobijanje novog života.


A ovo što si na kraju pitao bi ti trebalo postati jasno ako razumiješ ovo o čemu sam pisao.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 12 Apr 2016, 12:51 
OffLine

Pridružio se: 10 Feb 2014, 23:19
Postovi: 10
Paladin je napisao:
da naša smrt za svjetsko bude kao Hristova da bismo doživjeli vaskrsenje kao što ga je on doživio.


По твом одговору (и цијелом посту), могу само закључити да ти не вјерујеш, ни да је Христос васкрсао (тијелом) из мртвих,
него да је само проповиједао неко "ново" учење.. о "новом човјеку" и "новом" животу...

А ево шта пише Апостол:
"Знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме." (Рим 6,9)


А шта би тај нови живот требао да значи?
Само нова рођења, и тако изнова.. нова и нова.. и то би требали назвати реинкарнацијом? (да се не удаљавам од теме)

Христос се родио и живио међу људима да би их научио "новој" науци гдје људи требају да се
ријешавају гријеха како год знају и умију, кроз некакву духовну изградњу да би тако градећи се умирали,
јер ће се тако поново рађати и рађати, и тако вјечно напредовати, само кроз ограничене и смртне животе, до
коначног бесмртног (нирване и обожења..) ?

Paladin je napisao:
Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; znajući ovo da se stari naš čovjek razape s njim, da bi se tijelo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grijehu. Jer koji umrije oprosti se od grijeha. (Rimljanima 6,4-7)



Сигуран сам да за све хришћане "нови живот" почиње послије крштења.. а неком силом су морали бити крштени,
добити то крштење, да би уопште имали свијест о том "новом" животу..
у Дјелима апостолским пише "о силаску Духа Светога на апостоле.
Послије и Павле прима ту силу (силу Духа Светога), на путу за Дамаск.

О том крштењу Павле и говори римљанима:
"Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо?
Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом,
тако и ми ходили у новом животу."
(Рим 6,3-4)

..јер су крштењем хришћани давали завјет Христу, да ће и они своје тијело бити спремни да жртвују као Он, и само тако можемо схватити толике мученике за вјеру Христову.. све до данашњих дана.
Сви вјерују да ће и они исто тако устати из мртвих (славом Очевом) и ходити у новом животу. Али у новом животу тек послије васкрсења тијела..
јер гријех у нама управо ствара смртност и трулежност нашег тијела.
Тако да ми већ сад треба себе да разапињемо, овим (старим) тијелом, које ће умријети и распасти се.. а то одбацивање (разапињање) свега што води у гријех, требала би бити "духовна изградња" о којој пишемо овдје на овом форуму.

"Знајући ово, да се стари наш човјек разапе са Њиме, да би се уништило тијело грјеховно, да више не робујемо гријеху." (Рим 6,6)

Васкрсењем (тијелом из мртвих) Христос добија ново тијело које је вјечно и више не умире..
"Знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме." (Рим 6,9)

Суштина је очигледно у различитим тумачењима и схватањима (а то и зовемо.. учењима).
Неки савремени монаси данас кажу да свако треба да исповједи своју вјеру.. у шта, и у кога вјерује?
Због тих различитих учења Дух Свети је и сабирао свете Оце на протекле Васељенске саборе, па су на тим сабрањима то рјешавали.


Јесте, у претходном посту сам покушао својим размишљањем, тумачењем и питањима (засигурно палом људском логиком) разбити, углавном површна маштања, (тек мало излизана, чак ни загребана) која сам прије тога прочитао у овој теми
"реинкарнација у светим списима". Лично мислим да је прави искрени одговор вјешто избјегнут, онако политички.
И раније сам писао овдје.. да је већина писања на овом форуму аналитичког типа.
Примјер:
Paladin je napisao:
Kada razapnemo "starog čovjeka" tada se opraštamo od onoga što je u nama bilo podložno grijehu tj. udaljavanju od Boga.


Али како да ја разапнем старог човјека?
Како да се ја изборим са својим страстима, злим мислима, са свим јадним, палим и трулим у себи?
Никаква вјера у реинкарнацију, и разна маштања ми ту неће помоћи.
Напротив, са тим се још више удаљавам од Господа и воље Његове.
А Његова воља је да Га љубим свим својим срцеми и свим бићем својим.. (како то да постигнем?)

Али нека буде како Паладин каже:
Citiraj:
Svako to treba za sebe da uradi.. kroz svoju ličnu "duhovnu izgradnju". Niko to za njega neće učiniti.


Са тим реченицама постављамо питање и смисла овог сајта и форума, и његовог имена.


А о тумачењу ријечи васкрсењe!? ...зар ту треба нека мистика и метафизика?

ДА! И те како вјерујем да је апостол Павле дубоко вјеровао да је Христос васкрсао тијелом из мртвих.
Као што и вјерујем да Бог може да васкрсне сва људска тијела која су живјела, (не само од старих костију,
него и праха који се расуо у ваздух).. и у васкрсење св. Саве од мошти које су ишчезле у ватри.

"И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму." (Мат. 3,9)

..да овај пост не буде предугачак.. копираћу у следећем, шта о "васкрсењу" пише св. Ава Јустин (Поповић).
Драгоцијен је то бисер, и вјерујем да ће некоме бити на корист.

Мир и радост вам од Господа Христа.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 64 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Sledeća

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Prevod - www.CyberCom.rs