ČOVJEK SE
DUHOVNO, TJELESNO, FIZIČKI,
ENERGETSKI, MATERIJALNO,
UZDIŽE I NAPREDUJE
KADA ČITA, PRIČA, SLUŠA,
RAZMIŠLJA SRCEM, S LJUBAVLJU,
O BOŽIJIM STVARANJIMA, DJELOVANJU
I NAMJERAMA SA ČOVJEKOM NA ZEMLJI

duhovnaizgradnja.com forum

 

posjetite i sajt Duhovna izgradnja

Ovo je forum javnog karaktera i na njemu svako može da iznosi svoja razmišljanja koja su u skladu sa pravilima foruma, ali autori sajta ne stoje iza pisanja drugih učesnika

Danas je 19 Nov 2017, 22:23

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 10 Posta ] 
Autoru Poruka
PostPoslato: 03 Maj 2012, 18:09 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Sep 2010, 22:51
Postovi: 221
„Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakovijem sudom sudite, onakovijem će vam se suditi; i kakovom mjerom mjerite onakovom će vam se mjeriti“ Jevanđelje po Mateju 7:1-2

Osnovni zadatak, posao svih ljudi na planeti jeste duhovna izgradnja. Spoznaja samog sebe i samim tim i sveta u kome se nalazimo. Sredstva i načini zato su svuda oko nas, a naša stvarnost koju živimo jeste odraz nas samih, našeg nivoa svijesti, razvoja duhovne duše. Koga onda možemo da osuđujemo ako smo to mi, ako ono što je u nama stvarnost koju vidimo i koja nas okružuje? Isus za sebe kaže: Ja sam put, istina i život. Tako je svako od nas u svojoj stvarnosti put, istina i život za samog sebe. Osuđujući sudimo svojoj istini, putu i životu. U duhovnoj izgradnji, evoluciji kroz živote sami određujemo stepen na kome se nalazimo upravo zato jer osuđujući nismo naučili, nismo, upoznali, nismo razumijeli. Sudeći spolja, osuđujemo sebe iznutra. Ogledalo. Bog je jedno veliko ogledalo dok ne postanemo jedno s njim. A zato moramo znati kako djeluje, zašto i na koji način tj. upoznati. Zato se u Pismu i kaže da Bog ne sudi već će svakome suditi njegova savjest, odnosno svjest koja se probudi u čovjeku u trenutku smrti kad može da sagleda svoj život sa sasvim drugačijeg aspekta. Samim tim postaje jasno dokle je stigao i šta mora da prođe u sledećem životu.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/kruna.alma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 03 Maj 2012, 19:10 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 10 Apr 2011, 06:16
Postovi: 2454
Lokacija: Ponir - Mehovci
Nije li Isus sudio i bio suđen?

Usput, ova me misao razmišlja veoma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 03 Maj 2012, 19:36 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Sep 2010, 22:51
Postovi: 221
Budi precizniji: kako je Isus sudio i bio suđen? Ne znam ja šta je za tebe sud.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/kruna.alma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 03 Maj 2012, 19:48 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Sep 2010, 22:51
Postovi: 221
Svi smo mi fariseji. Um uvijek nađe neko objašnjenje da bi opravdao sebe pred sobom. Kao što ti kažeš taština je bolest od koje ljudi mogu da se izliječe ali ne žele. :)

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/kruna.alma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 03 Maj 2012, 20:45 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Feb 2008, 19:50
Postovi: 1147
Lokacija: Banja Luka
Ima nešto u vezi ovoga "Ne sudite da vam se ne sudi" što mi je zanimljlivo a što nekad ranije nisam ni razmatrao. Koliko sam vidio svi kada pričaju o tom citatu iz Svetog Pisma tumače ga (a i ja sam dugo tako tumačio) da se tu govori o osuđivanju ljudi, drugih ljudi, ali šta ako se to odnosi i na osuđivanje sebe? Šta ako se tu kritikuje i osuđivanje sebe?

Dugo mi je trebalo da mi konkretnije zavoni jedan stih iz poslanica, do tada sam prelazio preko njega kao i preko mnogih drugih, uzimao ga više-manje samo intelektualno, ali koliko sam vidio stihovi ili bolje rečeno više duhovne poruke nam "zazvone" ne zato što preko njih prelazimo očima pri čitanju već tek onda kada u svom ličnom životu u nama nešto sazrije da ih shvatimo, tek kada se u nama otvori nešto što je, eto, i zapisano u nekom svetom spisu, i mi tek tada zapravo "vidimo" taj stih, šta tu stvarno piše. Ovo je sad bila mala digresije o nečemu što sam primjetio kod sebe ali da se vratima na temu, taj stih iz poslanica koji mi je jednom zazvonio je ovaj:

A ja malo marim što me sudite vi ili čovječij dan; a ni sam sebe ne sudim. (1. Korinćanima 4,3)

Cijeli stih je dosta dobar, ali primjećujete li njegov drugi dio?

U nastavku tog stiha kaže:

Jer ne znam ništa na sebi; no za to nisam opravdan, ali onaj koji mene sudi Bog je. (1. Korinćanima 4,4)

Znači ne znam ništa ni o sebi (a kamoli o drugima) i zato je bolje da ćutim i ne osuđujem čak ni samog sebe.

Vjerujem da mnogima ovo djeluje ludo, jer kako to da ne poznajemo sebe i kako to da ne možemo sebi da prebacujemo ovo ili ono što smo uradili a nismo trebali ili nismo uradili a trebali smo?

A to često radimo, često sebi prebacujemo ovo ili ono, smatramo da bismo trebali biti duhovniji (a možda i ne znamo šta znači biti duhovniji, niti da li bismo to uopšte prepoznali), smatramo da bismo trebali biti ovakvi a ne onakvi. Poredimo se sa drugima non stop, sa ljudima oko sebe, sa ličnostima iz svetih spisa, sa onim što sveti spisi kažu kakvi trebamo biti, sa onim kakvi mi mislimo da bismo trebali biti, kako smo mi to u svojoj glavi zamislili. Rezultat svih ovih poređenja su frustracije i nezadovoljstvo.

Šta je problem u tome kada smo nezadovoljni jer nismo onakvi kakvi sveti spisi kažu da trebamo biti? Zar i ne treba da se poredimo sa onim što sveti spisi kažu?

Pa...treba, ALI....

Često ne uzimamo u obzir razvojni put, vremensku liniju razvojnog puta. Za duhovno sazrijevanje je potrebno vrijeme, dosta vremena, pa i dosta života. Šta ako ja u ovom trenutku na svojoj razvojnoj liniji i sa svojim stažom na Zemlji i ne mogu biti duhovniji nego što jesam, ili bar značajnije duhovniji? Zar ne vršim onda nasilje nas sobom kada od sebe očekujem više nego što bih ikako mogao da ponudim u ovom trenutku, sa ovim duhovnim stažom, sa ovom minutažom na Zemlji? Šta ja uopšte znam o sebi? Šta znam o tome koliko sam duhovan a koliko nisam (mislim na stvarno objektivno poznavanje toga, ne na konstrukcije koje ja sam imam o tome i koje drugi ljudi oko mene imaju o mojoj (ne)duhovnosti)? Šta znam o tome koliko sam ovde na Zemlji? Šta znam o tome šta sam odabrao za ovaj život, kakve situacije, prilike, prepreke (a koje proživljavam pa mislim da je to zato što sam nešto zabrljao a ne znam da je to ustvari tu zato što je to najbolje za moj razvoj)? Šta ako ispoljim nešto što meni djeluje negativno a to je baš trebalo da uradim zbog nečega? To je ono što kaže tu u Novom Zavjetu "ni sam sebe ne sudim jer ne znam ništa na sebi".

Mi stvarno ne znamo ništa na sebi, nemamo pojma šta sve nosimo u sebi.

Da se vratim na osuđivanje, ovaj put na osuđivanje drugih. Često se gubi iz vida da su ljudi na veoma različitim duhovnim nivoima, svi imaju različit staž, različita iskustva, duhovni rad su radili na različite načine, razumjeli su ga na različite načine. Zbog toga se ne može od ljudi očekivati ono što mi od njih želimo jer ne mogu svi to da pruže, i to nije zato što "ne rade duhovnu izgradnju kako treba, kako sam im rekao da rade" i slično, već oni prosto nisu na tom nivou potrebnom da stvari doživljavaju i vide kako ih mi vidimo. A kad smo kod toga...zbog čega neko ne radi duhovnu izgradnju? Ili ja kao nekome nešto propovijedam, pišem, pričam, šta god, a on to baš i ne usvaja onako kako ja to želim. Zapitamo li se zašto on to ne usvaja? Zato što je glup? Zato što je lijen? Zato što neće da misli? Ili ništa od toga nije razlog već je pravi razlog taj što on još nema taj nivo koji je potreban da bi mu ta moja priča "legla", da bi mu pomogla, da bi mu složila kockice koje on već ima samo treba da mu ih neko malo presloži i popuni, da mu pruži neki novi ugao gledanja koji će mu pomoći. Ako ga ja osuđujem što je takav onda ne poštujem njegov razvojni put. Možda on ima manji staž od mene pa otkud mi pravo da od njega očekujem ono što je iznad njegovog nivoa? Vjerujem da primjećujete da je ovo povezano sa onim što sam gore pisao: ako nemam pravo da od drugih tražim ono što je iznad njihovg nivoa onda nemam pravo da to tražim ni od sebe, pa ne treba da sudim ni sebi, i obrnuto. Ako nekoliko mjeseci treniram tenis i očekujem da serviram kao profesionalac zar se neću samo frustrirati kada vidim da mi to baš i ne ide, jer ne znam da mi za tako nešto trebaju godine treninga a ne mjeseci. Isto je i u duhovnosti.

Ne poznajemo mi ni sebe a pogotovo druge ljude, ne znamo šta nosimo u sebi ni šta oni nose, šta nas navodi da uradimo ovo ili ono i šta njih navodi, kakve su sve sile prisutne u nama i oko nas a koje nas nose i koje čine da se uradi i desi ovo ili ono.

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/jehoash.abiel


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 04 Maj 2012, 00:42 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 01:12
Postovi: 296
Paladine Tačno.
Zato je najbolje prepustiti svoje putove i namjere Bogu, jer piše: zašto se brineš ako ne možeš dlake jedne crne ili bijele učiniti.
To je velika tajna duhovnog napredka. Pa Isus Hrist se prije svog poslednjeg dana molio da ga mimoidje to što treba da mu se desi, Ali je rekao: samo ako bude tvoja volja Oče.
Kad on tako radi (uradio je) onda ko smo mi, da stavljamo svoju volju ispred Božije ?


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 04 Maj 2012, 07:55 
OffLine
Autor sajta
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Sep 2010, 22:51
Postovi: 221
Nemirna dušo, ne znam...ne želim da sudim :) :) :)


Alset, šta znači...Nek bude volja tvoja?

_________________
Facebook: https://www.facebook.com/kruna.alma


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 04 Maj 2012, 13:32 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 01:12
Postovi: 296
Božija volja je garant uspijeha, ako se neki posao radi po njegovoj volji, osluškujući šta on kaže kako da se radi, ko nam tada može biti neprijatelj ?


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 05 Maj 2012, 07:15 
OffLine
Korisnikov avatar

Pridružio se: 10 Apr 2011, 06:16
Postovi: 2454
Lokacija: Ponir - Mehovci
Bog je stvorio đavola.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: 08 Maj 2012, 00:02 
OffLine

Pridružio se: 16 Apr 2012, 04:51
Postovi: 54
Adil je napisao:
Bog je stvorio đavola.


Velika neistina. Bog je stvorio Lucifera, ne djavola! Ogromna razlika. Kao kad ti imas dete jednog dana i ono je dobro. Ako se totalno iskvari, ostavi te i okrene protiv tebe da li bi drugi bili u pravu kad bi rekli "vidi kakvo je zlo dete rodila!"? Bog ne moze da stvori nesto zlo i gresno, to je bila njegova volja da se napravi takav kakav je i da od svetlonose postane zacetnik i vecni rob tame. Od tada je dobio ime/nadimak djavo, nikako pre toga kad je bio olicenje lepog, mudrog, svetog...


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 10 Posta ] 

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Prevod - www.CyberCom.rs