Ima li života na onom svijetu?

U stomaku trudne žene su dva embriona. Prvi pita drugog:

- "Da li veruješ u život posle rođenja?"

- "Naravno. Nešto mora da postoji posle rođenja. Možda smo mi upravo
ovde da bismo se pripremili na ono, što dolazi posle."

- "Gluposti, ne postoji nikakav život posle rođenja. Kako bi to
uopste moglo da izgleda?"

- "Ne znam tačno, ali će tamo sigurno biti više svetla nego ovde.
Mozda ćemo hodati i jesti ustima."

- "Kakve su to besmislice! Ne može se hodati! Jesti ustima? Ma to je
skroz smešno! Nas hrani pupčana vrpca. I nesto ću ti reći: život posle
rođenja je nemoguć - pupčana vrpca je i sad suviše kratka."

- "Ma ne, nešto sigurno postoji. Valjda će sve biti samo malo
drugačije nego što smo ovde navikli."

- "Ali odatle se još niko posle rođenja nije vratio. Rođenjem se
život prosto završava. Inače, život nije ništa drugo, nego duga
teskoba u tami."

- "Pa, ne znam ja kako će to posle porođaja izgledati, ali ćemo
sigurno videti mamu i ona će se starati o nama."

- "Mamu? Ti veruješ u mamu? A gde bi ona po tebi trebala da se
nalazi?"

- "Pa svugde oko nas! U njoj i zahvaljujući njoj živimo. Bez nje nas
uopšte ne bi bilo."

- "Ja ne verujem u to! Nikakvu mamu nisam nikad video, pa je samim tim
jasno da nikakva mama ne postoji."

- "Ali, ponekad kad je tiho, možeš da čujes kako peva, ili možeš
osetiti kako miluje naš svet. Znaš, ja stvarno verujem, da nas pravi
život čeka tek onda!"